Петнаест година након одлуке Владимира Путина да повуче мировњаке из БиХ и са КиМ, у Русији се ради на глорификацији руског војног присуства на Балкану.
Руска кинематографија снима два скупа филма поводом 20. годишњице операције „Марш“ руских падобранаца из БиХ на приштински аеродром Слатина, у јуну 1999. године.
Рад на филмовима прати анти-НАТО кампања и укључивање српских глумаца у легализацију анексије Крима, пишу Радио Слободна Европа.
„Прича је заснована на истинитом догађају!“, тврди руска филмска компанија Упграде Висион и овако најављује „херојску драму“ Балканска линија, која ће почетком 2019. године бити представљена публици у 20 земаља:
„Година је 1999. НАТО бомбардује Србију и препушта Косово на пљачкање албанским бандитима. Русији је понуђена срамно мала улога у решавању сукоба на Косову. Аеродром Слатина прелази под контролу албанског команданта Смука. Руски обавештајци Андреј Шаталов и Бек Јетхојев заузимају аеродром. Из Босне на марш за Косово дуг 600 километара креће руски батаљон. Њихов је задатак не само контрола аеродрома, већ разбијање Смукове јазбине и ослобађање девојке Шаталова, коју су бандити заробили ради шверца органа. Русија је после еуфорије Перестројке схватила да има своје интересе које треба бранити. Почела је нова ера“, објашњава садржај филма компанија Упграде Висион.
„Историчари сматрају ове догађаје најопаснијим погоршањем односа између Русије и Запада од времена карипске кризе. Балканска линија говори о судбоносној операцији, чији су детаљи и дан данас затворени за јавност“, стоји у изјави руског Министарства културе.
Један од аутора филма, који је тражио да остане анониман, рекао је за Радио Слободна Европа (РСЕ) да се у тој причи „нагласак ставља на чињеницу да је Србија јако погођена страна у сукобу“. „Многи су догађаји на Косову били измишљени како би се изазвало НАТО бомбардовање, и то ће се приказати у филму“, рекао је наш саговорник.
Према његовим речима, аутори су инспирисани причама о неколико Руса који су били на Балкану у ратним 1990-м. Међу њима је мајор руске обавештајне службе ГРУ (а сада председник Ингушетије) Јунус-Бек Јевкуров, који је од руске команде крајем маја 1999. године добио тајни задатак да преузме контролу над аеродромом Слатина. Друга интересантна особа је Анатолиј Лебед, „легенда“ специјалних снага, „руски Рамбо“, како су га звали његове колеге. Лебед је, носилац највећих војних награда, 1994. године морао напустити војску, радио је као чувар на пијаци, те шверцовао аутомобиле из Немачке. Рат на Балкану му је омогућио да се врати у војне редове: отишао је на Косово да се бори на страни Срба.
Главне улоге у филму ће тумачити познати глумац Гоша Куценко, Равшана Куркова, Антон Пампушни, те неколико српских глумаца. Међу њима је идол милиона совјетских дечака, најпознатији „индијанац“ Гојко Митић и нова звезда руске кинематографије Милош Биковић, кога је пре неколико година упознао најутицајнији руски редитељ-патриота Никита Михалков. Недавно се тиму глумаца придружио Емир Кустурица, коме је Владимир Путин, 2016. године, доделио „Орден пријатељства“ због „посебних заслуга у јачању мира и међусобног разумевања међу народима“ (носиоци ове престижне награде у Србији су Ивица Дачић, Ненад Поповић и Томислав Николић).
Филм је делимично снимљен на Криму. Па су се сви држављани Србије нашли на списку украјинског сајта Миротворец због учешћа у пропагандним активностима и легализацији анексије Крима. Миротворец се позиционира као део Центра за истраживање злочина против основа националне безбедности Украјине. Тај сајт објављује личне податке људи, које сматра сепаратистима или „агентима Кремља“. Поред тога, српски глумци су ангажовани на промоцији заједничких словенских вредности у руским медијима, те борби против политике НАТО-а. Док Милош Биковић говори о заједничкој историји и културном коду, те потреби одупирања западном притиску, Гојко Митић, пак, тврди да је НАТО убио његову мајку.
Извор: slobodnaevropa.org
