БЕОГРАД – На Јутјубу постоји снимак који показује на који начин је некадашњи шеф дипломатије и садашњи председнички кандидат, Вук Јеремић, раније лобирао за НАТО алијансу и јавно заговарао интеграције Србије у НАТО.

Он је, свечано преузимајући дужност од тадашњег министра спољних послова Вука Драшковића 2007. године, рекао да „апсолутни приоритет представљају европске интеграције, а исто тако и евроатлантске интеграције“.

Подсећамо, тадашњи председник Републике Србије, Борис Тадић, афирмисао је Јеремића на месту шефа дипломатије Србије.

Вук Драшковић и Вук Јеремић су министри који су спроводили политику потпуно окренуту послушништву западним центрима моћи по којој је Тадић остао запамћен. Тадић је, после изгубљених избора 2012. године, касније и отворено заступао став да Србија треба да буде НАТО чланица.

Подсећамо, Тадић, као данас отворени НАТО лобиста, на овим председничким изборима је своју подршку дао управо Јеремићу.

Да Јеремић није принципијелан у погледу НАТО интеграција Србије показује избегавање реакције у случају његове подршке Саши Јанковићу који се у последњих неколико дана потпуно компромитовао русофобским иступима у јавности.

Подсећамо, у одговору на критику редакције портала Комерсант по питању његовог фаворизовања НАТО алијансе у свом програму и потпуном игнорисању стратешког партнерства са Русијом, Јанковић је користио ни мање ни више него русофобски израз „руска губернија“, а изјавом „поштовање Русији као свакој другој држави“ показао да не познаје начин на који будући председник адекватно треба да у јавности говори о својим стратешким партнерима, па чак и да и не схвата Русију као званичног стратешког партнера, а тек не као најважнијег српског званичног стратешког партнера, односно, показао је своју неспособност, те спремност и намеру да урушава скупштинске резолуције, као и да гази Декларацију о стратешком партнерству Русије и Србије.

После његових изјава у медијима, додатно је постало јасно да је Јанковић у категорији „НАТО кандидата“, те да изостанак ставке Русија у његовом програму никако није превид, већ стратешки гледано основно темеље његове политике.

Због тога је Јанковић вишеструко опасан и у нешто оштријим режимима попут Велике Британије или Турске он би у таквој сличној ситуацији био проглашен за државног непријатеља, али првенствено законски дисквалификован као противуставни кандидат због отворене промоције и намере рушења уставног поретка.

Јанковић је већ испрофилисан, у добром делу јавности, као русофоб и НАТО промотер, а показавши потпуно непознавање државне спољнополитичке платформе Србије и спремност да крши скупштинске резолуције и декларације о стратешким партнерствима, себе је потпуно дисквалификовао као озбиљног кандидата или менаџера реално способног да се бави вишеструко компликованим питањима спољне политике Србије.

Јеремић, уместо да се огради од русофобије и политичког аматеризма Саше Јанковића, јавно иступивши у одбрану односа Србије и Русије, те квалитета политичког живота у Србији, и то кроз потез јавног повлачења обећања датог да ће „безрезервно“ подржати Јанковића у другом кругу, он наставља са подршком Јанковићевој квази-кандидатури.

Међутим, уколико погледамо на овом снимку шта је све Јеремић био у стању да уради, ствари везане за садашње Јеремићево понашање постају доста јасније. Погледајте:

Ослобођење