У последње време сведоци смо како битку српског народа за очување својих светиња у историјској Српској Спарти, покушава да за личну промоцију искористи шачица маргиналних претендената за улогу НАТО јуришника, који се том истом Западу већ годинама препоручују кроз јавно надметање у мржњи према Србији и свему српском.
О овоме смо већ писали поводом срамног Апела 88, али међу тим одредима грађанске квазиелите, посебно се истиче Александар Оленик, несуђени председник Покрета Слободних Грађана, који је битку за ову функцију изгубио од свог далеко „искуснијег“ колеге Сергеја Трифуновића. Након тога основао је своју странку, којој чак ни њених неколико чланова није упамтило тачан назив.
Наиме, српска јавност за релативно анонимног Оленика зна искључиво као миљеника Наташе Кандић и адвоката ГејСтрејт алијансе, а заправо директног изданка тзв „сорошоида“, људске подврсте настале током 90 их година прошлог века, која се храни мржњом према Србији а поготово Српској православној цркви, која је у њиховој болесној матрици извор сваког зла. Међутим, иако потпуно маргинална појава, кандидат за титулу НАТО јуришника, иначе веома популарну међу „сорошоидима“ постао је уз помоћ своје супруге Иванке Оленик, иначе службенице у амбасади САД у Београду, која је према поверљивим изворима из ове амбасаде изузетно популарна међу америчким маринцима.
Тако је Оленик у жељи да задобије већу пажњу него на суботњим журкама поменутог удружења чији је правни заступник, отишао у Подгорицу да на тамошњим режимским медијима из свега гласа сатанизује српску цркву и позива на њено укидање, а српски народ и званични Београд представља као злочинце. И то само у нади да ће се препоручити за платни списак Дон Мила, охрабрен успешним примерима своје „сорошоидске“ врсте, Ненада Чанка и Чеде Јовановића.
Мећутим, судећи по ексклузивним информацијама до којих смо дошли о склоностима и апетитима појединих високопозиционираних припадника монтенегринске политичке елите, Оленик ће стављање на платни списак, попут других из његовог миљеа, морати озбиљно и да заслужи.
