„Блокирати факултет, спречити улаз професорима и студентима, то није побуна, него напад на институцију. У свакој држави на Западу, последице би биле моменталне.“
Ово за Васељенску каже професор у пензији Стеван Миљковић, који је део својих постдипломских студија завршио у Канади, на Универзитету у Монтреалу.
„Тамо сам видео шта значи институционална дисциплина. У Канади, на Универзитету McGill, студент може да буде суспендован на две године због много блажих прекршаја, на пример ако је ухваћен да лаже на испиту, ако вређа професора, или ремети наставу. По истеку две године, не значи да се враћа, мора поново да аплицира, и тек ако добије дозволу од дисциплинске комисије, може да настави. Нема протеста, нема вике, нема блокада.“
Професор Миљковић каже да би у било којој западној земљи, где студенти данас одлазе на мастер и докторате, овакво понашање довело до моменталне екскомуникације из академског живота.
„У Америци, довољно је да упаднеш у зграду без дозволе или да физички онемогућиш рад наставе, и избацују те. У Великој Британији, исти принцип. У Немачкој, студенте су избацивали јер су преко друштвених мрежа позивали на блокаде. Тамо се зна факултет није улица.“
Каже да би Србија коначно морала да престане да се понаша као да се академски систем мора прилагођавати анархистичким методама.
„Овде се годинама толеришу блокаде, упади, вика, срамне претње деканима и професорима. Сваки студент који је физички спречавао рад установе треба да буде дисциплински санкционисан, искључен, и без права на упис у наредне три године. Ако се не поштује институција, нема ни права да се у њој студира.“
„Не можемо више да играмо игру ‘млади су, не разумеју’. Ако не разумеју шта значи факултет, не треба ни да буду ту.“
Н. Вуксановић / Васељенска