Изјава председника Црне Горе Мила Ђукановиц́а да „агресивно светосавље“ поништава црногорски верски и национални идентитет затекла је многе у Црној Гори, упркос чињеници да је јавност одавно упозната са Ђукановиц́евом намером да се обрачуна са Српском православном црквом.
Познати репертоар оптужби на рачун „руског империјализма“ и „великосрпског национализма“ није ништа ново, међутим, проблематизовање лика Светог Саве и негирање његове дубоке везе са Црном Гором по мишљењу многих представља покушај бруталног фалсификовања црногорске историје и идентитета. Уз то, многима није баш најјасније ни шта црногорски председник конкретно замера Светом Сави. Да ли чињеницу да је Свети Сава главни утемељивач православља у Црној Гори, или је пак главна кривица Светог Саве та што је био Србин.
Када проглашава светосавље за „агресивно“, Ђукановиц́ се, по мишљењу аналитичара Бошка Вукиц́евиц́а, пре свега приклања посве необичној тези дукљанских идеолога, према којој култ Светог Саве у Црној Гори није аутентичан, вец́ је „увезен“ крајем деветнаестог века у циљу наводног посрбљавања државе.
У том смислу, овај аналитичар додаје да заиста „није лако утврдити дубину бунара незнања из којег је једна оваква глупост изашла на површину“.
– Читава Црна Гора је прожета Светим Савом и утемељена у Светом Сави. Савино оснивање Зетске епископије на Михољској превлаци 1219. године је један од темеља за Митрополију црногорско-приморску, а самим тим и за накнадну државност Црне Горе. О присутности Светог Саве на територији данашње Црне Горе сведочи и 14 храмова, који су саграђени од тринаестог до осамнаестог века, а који су посвец́ени овом светитељу или у којима се налазе многе фреске са његовим ликом. Подсетиц́у само да су светитеља светковали и владари Зете, Црнојевиц́и, у чијем је календару из 1495, 14. јануар посвец́ен „Светом Сави – првом архиепископу српском“.
– У Књажевини и Краљевини Црној Гори Свети Сава је такође поштован као школска слава, а утемељеност његовог култа у држави можда најбоље показује многобројност топонима широм земље: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало… – додаје Вукиц́евиц́.
Сходно томе, саговорник сматра и да је непромишљена изјава председника Црне Горе о светосављу само део његових, сада вец́ традиционалних, наступа у којима он покушава да задовољи очекивања и апетите најекстремнијих сегмената свог режима. Овај аналитичар ипак додаје да то истовремено не би требало да значи да се јавни простор сме инфицирати ширењем овако опасних дезинформација и фанатизмом било које врсте.
– У овој за њега компромитујуц́ој изјави, Ђукановиц́ је за појам светосавља везао епитет агресивности, иако је општепознато да је светосавље пре свега вера, мир, љубав, просветитељство… Међутим, оно што је мени овде интересантно јесте да се такве баналне генерализације не испољавају код Ђукановиц́а и дукљанских идеолога када се (осим православне) третирају преостале конфесије у Црној Гори, што се могло приметити током његовог недавног састанка са Папом – закључује Вукиц́евиц́.
Наиме, није остало непримец́ено да је током недавне посете Ватикану Ђукановиц́ искористио прилику да папи Фрањи поклони традиционалну црногорску капу са угравираним световним иницијалима поглавара Римокатоличке цркве, што су аналитичари тада протумачили као симболичан гест. У том кључу немец́е се и питање шта заиста значи реченица председника Ђукановиц́а да СПЦ „покушава да омете Црну Гору на путу њене еманципације“, па се поставља питање еманципације од чега, и ка чему.
