У Црној Гори после пораза ДПС-а у родном граду њеног актуелног председника и Мила Ђукановића, спроводе се озбиљне анализе и воде расправе ко је изгубио а ко добио у Никшићу, односно коме је након избора дошао крај, а коме је почетак краја. А заправо је главно питање ко је тренутно јачи, ДПС који има више подршке појединачно, а ни једног савезника, или коалиције које појединачно имају мање подршке, али им је савезништво нераскидиво, јер их спаја идеја о декриминализацији државе и економском напретку.
Сва питања која Мило Ђукановић својим изјавама за медије поставља народу, а по највише сам себи, како би се оправдао за оно што по свему судећи следи у предстојећем периоду за ДПС, најбоље је коментарисао међународни стручњак за геополитику Даниел Сервер са универзитета „Џон Хопкинс“, којег је одлазећи режим у Црној Гори радо и често знао да користи за своје дневне политичке потребе. Ипак, Сервер је поводом три кључна питања ове расправе коју је, хтео то или не, покренуо Ђукановић, јасно и недвосмислено саопштио свој став, при чему парафразирамо неке делове. Прво – Ђукановић је изгубио јер је народ уморан од њега и његовог ДПС-а. Друго – Резултат у Никшићу се може и мора сматрати Ђукановићевим губитком, а победом актуелне већине у Подгорици. Треће – Вучић је добро прошао…
Ово пак није саопштио нико из „српског и црногорског света“, не, него западни професор са америчког универзитета, што се може посматрати кроз призму пораза ДПС-а, другог за редом, због чега се мора посегнути за западним менторима, како би се народу показало да су исти они који су 30 година подржавали Ђукановића и даље ту. Тако се у ова два дана у том смислу фабрикују три бесмислене поруке кампање за Ђукановићевим бекством од болног сусрета са великим поразом у Никшићу. Такве поруке имају за циљ да презентују циљаним гласачком телу да је Ђукановић изгубио, али да није губитник, јер губитник истина може и да победи ако призна пораз не понижавајући истину, што овде није случај, јер из централе ДПС-а проверавају поруке које смо запамтили још од парламентарних избора у августу прошле године – „Ојачали смо поразом“, „Преживели“, „Опет ћемо ми бити стари“, што је све до пораза у Никшићу и могло „да поје воду“.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Са друге стране, класична замена теза која се пласира од бившег режима, односно да Губитниник није Ђукановићев него коалиција За Будућност Никшића, предвођена Демократским фронтом, која је победила као и у августу, даје одговор на друго кључно питање: Да ли се Ђукановићев борио за ДПС у Никшићу, или се борио против ДФ-а и других до прекјуче опозиционих странака, које су на челу са ДФ-ом непоткупљиви, чисти и поштени у захтевима пред народом, што их аутоматски сврстава као странке неподобне за коалицију са ДПС-ом.
Управо из наведених разлога је овај пораз Ђукановића и ДПС-а болан колико и тежак, са трајним последицама, јер је Андрија Мандић остао најјачи у већинском блоку, а Ђукановић без снаге да сам или с другим формирају власт. И још једна теза која провејава из Ђукановићевог кабинета, по којој је ДПС увећао број бирача, а коалиција За будућност изгубила је апсолутно нетачна. Јер је ДПС изгубио један број бирача са својим коалиционим савезницима у односу на август, а Коалиција за будућност није ништа изгубила оним сто су однели са собом они које је она створила. ДПС није створио ништа, и то је истина, а ове истине тешко боле оне са скривеним намерама, које су јасне као дан. Јасно је да сваки дан без власти боли, али је истина увек ослобађајућа, истина је у народу, у једном гласу, у помисли да већ сутра може бити боље, за нас, нашу децу, за Будућност.
Извор: Националист