Амерички генерал Бен Хоџис још летос је апеловао да се региону и Србији помогне да се одупру Српској православној цркви, јер је везана за Русију. Да ли је Мило Ђукановић сада, када Црна Гора „законски“ отима српске светиње, само подизвођач радова које је испоручио НАТО, а наруџбина дошла из Америке?
А Ђукановић је врло ревностан извршилац домаћих задатака, сматрају саговорници Спутњика, генерал у пензији Митар Ковач и историчар Александар Раковић.
Ако је неко овог лета и имао дилему како схватити изјаву бившег главнокомандујућег америчких копнених снага у Европи, америчког генерала Френклина Бена Хоџиса, данас је засигурно нема.
Хоџис је тада поручио да земљама нашег региона „треба пружити подршку и заштиту од притиска Русије“, а да би Србији „требало помоћи да се одупре притисцима СПЦ, која је везана за Русију“.
Означавање Српске православне цркве као сметње у остваривању америчких интереса на Балкану, којој овде срећу квари толико пута апострофиран „малигни утицај Русије“, практично је била најава усвајања закона којим је у Црној Гори озваничена отимачина имовине СПЦ.
Америчка наруџбина покренула Мила
Ковач истиче да је амерички генерал само обелоданио оно што је одавно јасно.
„Проблеми у Црној Гори везани за Српску православну цркву и њену имовину су стратешки осмишљени и планирани из НАТО кухиње, Црна Гора је као нова чланица добила задужење, а актуелна власт на многе начине је уцењена да се у у процесу изградње такозваног црногорског идентитета одрекне веза са СПЦ, да изграђује ’црногорску цркву‘ и да је то модел који треба да следе и други народи и новостворене државе на простору Балкана“, каже саговорник Спутњика.
Македонски и украјински рецепт
Подсећајући на случај Северне Македоније и неканонске „македонске цркве“, он напомиње да је то, пре свега, задатак чланица НАТО-а, које морају да се понашају у складу са смерницама те Алијансе.
„По том рецепту, и по моделу такозване ’украјинске православне цркве‘, такође неканонске, гради се перспектива и будућност православних цркава у новоствореним државама, и оно што је најтрагичније, уколико овај модел и у Црној Гори прође, и уколико свеколико српство не изгради способност да осујети црногорску власт да поништи овај закон, на том моделу ће се градити и отимање светиња на Косову и Метохији, након доношења такозваног правнообавезујућег споразума“, упозорио је Ковач.
НАТО је, сматра он, протеклих година само потрошио време, а није дошао до резултата у даљем походу на Исток, где је највећи проблем у наметању глобалистичког система вредности видео у православљу. Зато је, како каже, на тапету православна црква било где у Европи и отуд и даље недефинисан простор Балкана за НАТО јесте изазов.
Улога „дубоке државе“
За Раковића је, пре свих, Ђукановићев налогодавац америчка „дубока држава“.
То што је Америка са НАТО-ом преко Ђукановића посегла за оваквим потезом обрачуна са Црквом, по његовом мишљењу, управо говори о слабости САД и о томе да ниједан од претходних покушаја да се обрачуна са непослушнима на Балкану, а преко њих и са Русијом, није уродио плодом.
„Они нису успели да расрбе Црну Гору, нити да поколебају Србе, ни у Црној Гори и Србији, ни у Републици Српској. Срби и даље функционишу као један организам, они не могу да схвате како се то десило. Неки други народ би, вероватно, одавно био сломљен, међутим, са Србима то није случај“, истиче Раковић.
Од радикалног Србина до србофоба
Саговорници Спутњика сматрају да је, судећи по свему што се сада дешава у Црној Гори, потез Америке и НАТО-а чији је реализатор Ђукановић потпуно контрапродуктиван.
Ковач напомиње да су се многи људи у Црној Гори под притиском због егзистенције и посла изјашњавали као Црногорци, а у своме бићу били и остали Срби и припадници Српске православне цркве, а ради се о око 70 одсто становништва.
Раковић је изричит да је потез са отимањем имовине СПЦ апсолутно контрапродуктиван.
„Они су изазвали сукобе, а мале су шансе да Мило из овога изађе као победник. Српска православна црква је преживела империје и разне режиме, па ће преживети и Мила Ђукановића. Он је кренуо у бесмислен сукоб који ће њега самог скупо коштати“, закључио је Раковић.
Мира Канкараш Тркља