Све је слагао од августа, нећемо о деценијама, само од августа! Чији је пораз ДПС-а на изборима, партије или његовог Душка Марковића, његовог Бранимира Брана Гвозденовића, његовог Мевлудина Нухоџића, његовог Петра Ивановића, његовог Тарзана Милошевића, његове Далиборке Пејовић или његов лично. Све њих је жртвовао у име „промена“ да би себе спасио, као да су они радили нешто мимо њега. По десет пута су у току предизборне кампање долазили код њега по најообичнију консултацију за банално кадровско решење, изборни слоган и редослед одборничке листе, на све је он морао дати сагласност и сада су они криви, а он „спасилац“. Како може погледати у очи те људе, мада вероватно их избегава знајући да га они у себи негде презиру али ипак ћуте, плаше се његових са цигаретама, иностраним рачунима, његових милиона, његових тужиоца, и ко зна кога још све. Али га заиста презиру, почиње им личити на „старог краља“ који је и земљу и народ напустио да би спасио круну, а не издати стотинак кућних пријатеља на пословима у његовој партији, као што ради овај „узурпатор“ измишљеног двора. Неки одважнији негде и кажу да се не чује код „поверљивих“, народ није гласао против нас, него против њега. Његова је моћ владар наше партије, а не нас неколицина неважних и смењивих које грађани једва знају да нас има осим као „слуге“ његове самољубивости и аутократске природе. И зато слуге одговарају да би господар преживио још мало, али ко лаже себе како тек лаже друге, а он баш себе највише лаже о сопственој незамењивости, о променама у ДПС са њиме, о новим кадровима који су до ногу потучени на демократским изборима, о томе како неће потписати Закон о заштити Цркве од његове хајке, па га је потписао, о томе да неће потписати указ о смени његових амбасадора, а и то ће урадити. Лаже себе да то ради због кохабитације, а не да га Дритан Абазовић не дира и његову породицу. Нема краја тим лажима и наивности оних који му упркос свему бар привидно верују, све док се не отвори и последњи прозор и у мрак његовог измишљеног двора не уђе победнички сноп светлости народне воље. А то је тако близу, скоро је ту, Никшић једва чека да објави „цар је го“ живио народ и слобода од лажи наметнутих ауторитета…
Извор: Националист
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: