Закон о слободи вероисповести који је усвојен крајем 2019. године у Црној Гори изазива много тензија у тој бившој југословенској републици и дубоке поделе.
Српска православна црква и њени верници устали су против закона, сматрајући га путем ка подржављењу имовине цркве у Црној Гори, а власт је одговорила да није намера да се црквени објекти претварају у нешто друго и да ће верници и даље моћи да долазе на верске службе.
У интервјуу Хрватској радио-телевизији председник Црне Горе Мило Ђукановић је поново оптужио СПЦ да „претендује да управља Црном Гором“ и да је „инструмент у рукама великосрпског национализма“. Истакао је и да је Закон о слободи вероисповести представљао „иницијалну капислу за један сукоб који се у међувремену прилично острастио и то сукоб на релацији СПЦ – држава Црна Гора“.
- Отварајући тај Закон, наравно, дошли смо и до питања имовине, а интенција коју је показала Црна Гора је да део имовине којом се служи православна црква, тачније, онај део имовине који је финансиран из јавних извора, дакле, да то треба да буде државна имовина. СПЦ се том решењу јако противи. Покренула је протесте широм Црне Горе са идејом да треба да брани светиње од државе Црне Горе – рекао је Ђукановић.