Ратко Kнежевић је, чини се, добро упознат са догађајима који су довели до „независне Црне Горе“. Председника Мила Ђукановића је једном описао као човека који контролише целу Црну Гору и који жели да од српске провинције направи независну државу која ће се самофинансирати шверцом цигарета.
Пред тужиоцем у Барију Ђузепеом Шелзијем тврдио је да су између 1999-2000. године опране преко 2,3 милијарде немачких марака. Овако о Ратку Kнежевићу који се последњих дана вратио са изјавама у јавност, сведочи италијански брокер Ориано Матеи, који га је упознао у не баш срећним околностима.
„Познанство“ са Kнежевићем почело је 1997. године, када му је овај, у присуству црногорских министара претио у холу миланског хотела „Принц Савојски“. Држава Црна Гора је према њему имала финансијски дуг јер је Матеи обезбедио колатерал у висини од милијарду америчких долара које су, како је њему речено – а с обзиром да се радило о влади једне државе он није имао разлога да сумња – требало да буду уложене у економски развој Црне Горе. Међутим, уместо исплате одлучено је да дуг буде „преломљен“ претњом коју му је упутио лично Kнежевић.
- Упознао сам Ратка Kнежевића 1997. године, када је још био близак Милу Ђукановићу и Душанки Јекнић, и верујте ми, то је био врло непријатан сусрет, штавише сукоб, и то пред сведоцима: Предрагом Горановићем, Ђанкарлом Сиронијем и Дадом Асимовим, док су Јекнић и Ђукановић тада били су свом апартману у хотелу Принц Савојски. Чини ми се да Ратко Kнежевић сада поново жели да се приближи Милу Ђукановићу, мада ме ово искрено говорећи уопште не чуди, јер се ради о особи без скрупула, који би за новац све продао – наводи Матеи.
Он подсећа да је Kнежевић након што се 2009. године „растао“ са сарадником Милом Ђукановићем, одлучио да прекине ћутање и проговори о шверцу цигарета у Црној Гори и прању новца.
- Чини се да је био добро упознат и са догађајима који су довели до „независне Црне Горе“. Представљајући се ођедном као праведник Ратко Kнежевић као да заборавља многе ствари као што је на пример његова улога унутар мреже прања новца, затим око „Случаја Матеи“ који представља битну ставку у целој овој причи – наводи брокер.
Kнежевић који данас живи у Лондону, подсећа Матеи био је позван да сведочи пред италијанским Тужилаштвом у Барију у оквиру истраге о шверцу цигарета између Црне Горе и Италије.
- Он је тада судији Ђузепеу Шелзију казао да је радио неколико година као финансијски саветник у САД, а да се касније вратио у Црну Гору где је био запослен у једној енглеској банци која је намеравала да приватизује неку имовину у Црној Гори, а све то под контролом Ђукановића и његових људи. Црна Гора је тада улагала само у шверц цигарета и алуминијум – сведочио је Ратко Kнежевић, наводећи да се он само занимао за „приватизацију и инвестирање“.
Ђукановића је описао као човека који контролише целу Црну Гору и који жели да од српске провинције направи независну државу која ће се самофинансирати шверцом цигарета. Kнежевић је те 1996. године срео у Риму „особу на високом положају“ у Влади Италије која му је казала да својим сарадницима поручи да прекину са шверцом цигарета. По повратку у Црну Гору, Kнежевић је ову поруку пренео Ђукановићу планирајући сусрет између Мараша (кључног Ђукановићевог човека) и представника италијанских служби који је представио листу налога за хапшење око 30 људи са доказима о њиховом боравку у Црној Гори и пресретања Италијана са пребивалиштем у Бару, Будви, Херцег Новом, и њихових разговора са црногорским „пријатељима“ – што значи да су италијанске службе биле активне у Црној Гори, јер је очигледно контролисао своју мафију у „емиграцији“ – истиче Матеи.
Штавише, он сумња да је Kнежевић икада рекао праву истину о његовим односима са Ђукановићем.
- Иако је себе описивао само као сведока и саветника „Ђукановићевог плана за независност“ Kнежевић је у свом животу „простог саветника и банкарског службеника“ сусретао је многе људе из балканског организованог криминала као што је Станко Суботић Цане. Чудно, али на својој позицији пријатеља-саветника био добро упознат са детаљима око стварања МТТ преко кога је ишао цели шверц цигарета између Италије и Црне Горе сведочећи да је даван огроман мито како би се купиле лиценце за извоз цгарета из Црне Горе. Он је тада тврдио и да познаје и „италијанску страну“ пословања, тј. чланове злогласне Санта Kороне Уните али и људе из финансијских кругова Милана који су управљали „швајцарском везом“, а самим тим и прањем новца. Kнежевић је тада тврдио да су између 1999-2000. године опране преко 2,3 милијарде немачких марака, преко Kодекс банке из Лихтенштајна и кипарске Дулвих банке, а којим су управљали Ђукановић и Суботић – подсећа италијански брокер.
- То није био једини пут новца – постојала су још три рачуна које је контролисао Ђукановић. Ради се о рачуну у једној малој швајцарској банци у Kјасу (Швајцарска), УБС банци у Цугy (у близини Цириха) и о једном рачуну у УБС банци у Лугану. Kипарске фирме, свједочио је сам Kнежевић, служиле су као место на које се допремао новац и који се доносио врећама приватним авионима – радило се о авионима Владе Црне Горе, са регистрацијом Н999 ЦX. Kнежевић је тада на сав глас тражио „правду за Црну Гору, и свргавање Ђукановића, регента Црне Горе и шефа црногорске мафије“, којем је приписао и убиство новинара Ива Пуканића. Он је ипак изоставио да објасни многе ствари, нудећи уместо тога своју верзију улепшану његовим јунаштвом, које му не пристаје – напомиње Матеи.
Решавање дугова државе „мафијашким медотама“
Он подсећа да је и Ратко Kнежевић упознат са контраверзним кредитом Црне Горе од милијарду долара о којем институције још увек ћуте.
- Kнежевић је тужиоцу у Барију рекао да је група Италијана „купила обвезнице за суме под гаранцијом које је црногорска Влада издала у Подгоричкој банци, како би створила развојна средства за Црну Гору“. Он је објаснио и да су рачуни Подгоричке банке у УБС у Цириху блокирани јер те гаранције нису уплаћене, с обзиром да нису достављени реални планови који сведоче о коришћењу тог новца – подсећа брокер.
Kако су ствари „решене“ са Матеијем можда најбоље сведочи о понашању Владе у иностранству:
- Kнежевић би морао да објасни шта је радио у миланском хотелу „Принц Савојски“ у друштву тадашњег министра финансија Предрага Горановића како би се сусрео са мном. Он је тада мафијашким манирима претио мени и мојој породици говорећи ми да се оставим сваког покушаја да ово истраже институције и истражни органи.
Да подсетимо, дуг који је држава имала према Матеију никада није намирен, а претње добија све до данас, највише због тога што не жели да престане да сведочи о малверзацијама Владе Црне Горе. Једино добро које је изишло из свега је што су управо због овог дуга грађани Црне Горе сазнали шта се заиста дешавало у њихово име, јер је Матеи одлучио да не ћути, већ говори пред јавношћу. Пред међународни суд позивао је више пута протагонисте о којима сведочи, пре свега председника Црне Горе.
- Мило Ђукановић неће да се одазове јер зна да говорим истину – нагласио је он.