У Црној Гори постоји велики број значајних светиња Српске православне цркве.
Велики број светиња и манастира у Црној Гори задужбине су српске средњовековне династије Немањића, а у Цетињском манастиру и данас се чува круна српског краља Стефана Дечанског, којом је, на лични захтев, крунисан и црногорски краљ Никола Први Петровић на Цетињу 1910. године.
Поводом Предлога закона црногорске владе којим се предвиђа подржављење имовине Српске православне цркве до 1918. године, доносимо списак само најзначајнијих српских манастира и цркава у Црној Гори које се могу наћи на удару новог закона о слободи вероисповести.
Цетињски манастир
Цетињски манастир посвећен је Рођењу Пресвете Богородице и налази се у срцу древне престонице Црне Горе – Цетиња, у подножју планине Орлов крш.
Сазидао га је 1484. године Иван Црнојевиц́ и тада је постао седиште Зетске епархије. Након 1493. године владике ове епархије звали су се “црногорски и приморски”. Јединствен је у читавој православној васељени јер је у тешким историјским тренуцима заправо био и манастир и град и држава, док се под његовим кружним луковима налазила целокупна законодавна, судска и извршна власт Црне Горе.
Манастир је временом преживео бурне догађаје, који су често били судбоносни за историју саме државе. До темеља је рушен и спаљиван неколико пута од стране турских освајача, али су га Црногорци увек убрзо обнављали. Манастир је више пута дограђиван, а садашњи изглед добио је 1927. године.
Данас се у Цетињском манастиру чувају:
– рука Светог Јована Крститеља, којом је крштен Исус Христос;
– мошти Светог Петра Цетињског (Петра Првог Петровића Његоша);
– честица Часног крста Господњег, на коме је Христ био разапет;
– епитрахиљ Светог Саве (Растка Немањића) из XИИИ века, оснивача Српске православне цркве;
– круна српског краља Стефана Дечанског из династије Немањића из 14. века, којом се такође крунисао и црногорски краљ Никола Први Петровић 1910. године;
– штап првог црногорског владара Ивана Првог Црнојевића из XВ века.
Манастир Острог
Манастир Острог је манастир Српске православне цркве који је смештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у Црној Гори.
Налази се на подручју Бјелопавлића, припада општини Даниловград и смештен је у окомитој стени, са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је у 17. веку херцеговачки митрополит Василије, који је ту и сахрањен, а касније је и канонизован. Он је Светац Чудотворац. Тело му почива у ћивоту у пећинској цркви. Манастир Острог спада међу најпосећеније у југоисточној Европи. Њега посећују верници свих религија из свих крајева света.
Манастир Острог се састоји од Горњег и Доњег манастира. Горњи манастир изграђен је на месту најудаљенијих пећинских испосница, у којима се подвизавао Свети Исаија од Оногошта, који је у острошким литицама већ био изградио пећинску црквицу Ваведења Пресвете Богородице, тада још без икаквог манастирског имања. Свети Василије, православни архипастир Захумља и Скендерије, који је обилазио места погодна за испоснички живот и тражио своје ново митрополитско седиште, изабрао је ове тешко приступачне испоснице за изградњу будућег манастира, који је подигао 1665. године.
Доњи манастир подигао је архимандрит острошки Јосиф Павићевић 1820. године, по благослову митрополита цетињског Петра Првог Петровића Његоша, Светог Петра Цетињског. Манастир је посвећен Светој Тројици. У истом манастиру сахрањен је архимандрит Јосиф Павићевић 1836. као ктитор храма.
У више наврата манастир Острог се такође нашао на удару Турака.
Манастир Ђурђеви Ступови
Манастир Ђурђеве Ступове као своју задужбину подигао је господар Будимља, жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године.
У Манастиру, чији је ктитор Немањин синовац, на десној страни наоса налази се његов гроб, над којим стоји запис: “Жупан Првослав, син великога жупана Тихомира, синовац светога Симеона Немање и ктитор места сегов”.
Манастир је подигнут на левој страни Лима, под Растовцем, на заравни која се зове Ступови, одмах изнад реке понорнице, где извире кристално чиста студена вода (данас је у општини Беране). Сматра се да је велика заслуга овог катедралног манастира у очувању националне свести и јединства српског народа, као и у ширењу културе на овим просторима.
Иначе, у Ђурђевим Ступовима Свети Сава је 1219. године основао једну од првих седам епископија – четврту по реду, о чему се у запису каже: “Четвртаго владику постави Свети Саво у Будимљу у храм Светога Георгија”.
У то време, у Будимљанској жупи није било села да није имало макар једну цркву, зато се и каже “да је стожер Рашкој земљи и китна јој перјаница”, као и читав простор Васојевиц́а, гдје је забележено да је било преко 80 цркава и 6 манастира.
Манастир Морача
Кнез Стефан Немањић, који је носио и стару дукљанску краљевску титулу, подигао је манастир Морачу 1252. године, за време владавине краља Уроша Првог. Манастир је подигнут на десној обали реке Мораче, у проширеном делу кањона ове реке, названом Доња Морача, на једној тераси која надвисује речно корито за око 40 метара. У непосредној близини манастира извире јако врело, чија вода још увек служи за пиће. Ту, до самог манастира, је и обронак звани Светигора, са кога вода пада са висине од 40 метара. Ово је најлепши водопад у Црној Гори.
Главна црква Морачког манастира посвећена је Успенију Пресвете Богородице, по свом архитектонском облику спада у најстарију групу српских цркава такозване “рашке школе” и грађена је по угледу на раније владарске задужбине: Студеницу, Жичу и Милешеву. У Морачи се налази и једна од наших најлепших и најзначајнијих иконописаних целина из 17. века.
Негде на почетку 16.века Морачки манастир тешко је настрадао. Турци су тада са манастирске цркве скинули оловни кров, а кровну конструкцију су спалили. После ове похаре, црква је остала без крова пуних 70 година. Тек 1574. године црква је обновљена и покривена. Исте године израђен је, у олтару и у средњем храму, нови живопис, који и данас постоји.
Манастир Ждребаоник
Манастир Ждребаоник је манастир Српске православне цркве који се налази на левој обали реке Зете, у Секулићима надомак Даниловграда. Посвећен је Светом Архангелу Михаилу и припада Митрополији црногорско-приморској.
О манастиру не постоје писани документи. Према народним предањима, манастир се доводи у везу са Немањићима и основан је у 13. веку. Верује се да је изграђен на темељима метоха манастира Морача.
Постоје две верзије о имену овог манастира. По једној верзији Немањиц́и су овде узгајали коње, а према другој, име се везује за стару словенску реч “ждребје”, која означава плодну црквену земљу. Према старом Душановом законику, властелин је био дужан да свештеницима који немају земље преда ждребје – у преводу, три плодне њиве. Отуда би се назив Ждребаоник могао превести и као плодна земља.
Током историје манастир је неколико пута био паљен и рушен, а данас је Ждребаоник женски манастир, у коме се од 1920. године чувају мошти другог српског архиепископа Арсенија Сремца, наследника Светог Саве на месту Архиепископа. Осим моштију Светог Арсенија, у манастиру се налази и део моштију Свете Преподобномученице Февроније, хришц́анске светитељке која је живела у трец́ем веку.
Манастир Пива
Посвећен је Успењу Богородичином. Део је епархије будимљанско-никшићке, која је поново успостављена 2001. године, пошто је била укинута дугих 300 година, а пре тога је постојала и у време Светог Саве Немањића. Манастирска црква је тробродна са надвишеним средњим бродом и без куполе, по чему је надалеко препознатљива.
Пивски манастир је од његовог настанка до данас носио на себи тешка времена. Грађен је у време када су Османлије харали Европом и достизали врхунце своје моц́и. Његов ктитор био је турски везир, пореклом из Херцеговине, Мехмед паша Соколовиц́, некадашњи Бајица, који је помогао Српску цркву, ургирајуц́и 1557. године лично код цара у Станболу за правну дозволу којом би се поново успоставила Патријаршија. Цар је одобрио поновно успостављање, а за патријарха је постављен Макарије Соколовиц́, први рођак Мехмедов, којег Турци нису успели да заробе данком у крви, јер се вец́ као млад упутио ка манастиру Хиландару.
Манастир Пива је, ради изградње хидроцентрале Пива, 1982. године пресељен на данашњу локацију у Сињцу, на тамошње имање Адзиц́а, на место удаљено око четири километра даље од првобитне позиције, то јест од изворишта реке Пиве.
Манастир Савина
Манастир Савина се налази поред Херцег Новог, и направљен је у бујној медитеранској вегетацији на једном од најлепших места у заливу Боке которске. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве, по коме је манастир и добио име.
Мали храм Успенија Пресвете Богородице највероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. века, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош из Херцеговине, а завршена је 1831. године. У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти Јелене Немањић Шубић, крст Светог Саве), укључујући и оне пренете из манастира Тврдош.
Храм Светог Саве налази се ван манастирског комплекса.
Велики храм Успења Пресвете Богородице саграђен је између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.
Посебна занимљивост се односи на ктитора манастира Савина, за кога се сматра да је био “васколики народ српски” од Далмације, преко Млетака и Трста, а забележено је да су Срби сакупљали новчане прилоге и широм Русије. Манастир Савина је изграђен захваљујуц́и српском народу и храбрим монасима коју су неретко долазили из Русије.
У ризници манастира Савина, између осталог, чува се и плаштаница из 1659. године, за коју се наводи да је припадала српском патријарху Арсенију Чарнојевиц́у.
Црква Светог Ђорђа у Подгорици
У самом центру Подгорице, поред стадиона ФК “Будућност”, смештена под брдом Горица, налази се Црква Светог Ђорђа, најстарија активна хришћанска богомоља на простору Црне Горе, за коју се сматра да је стара више од 900 година.
По предању, ту је некада био један велики манастир, који је био повезан подземним тунелом са реком Морачом.
Читав простор око цркве Светог Ђорђа чини једну древну хришц́анску некрополу. Испод самих зидина цркве налази се неколико масовних гробница страдалих Подгоричана у англо-америчком бомбардовању Подгорице 1944. године. Нажалост, после Другог светског рата читав тај простор је уништен, како изградњом објеката, тако и изградњом саобрац́ајница.
Историја цркве још није довољно истражена, иако је реч не само о културном добру Црне Горе, вец́ о културном добру целокупног хришц́анства.
Манастир Света Тројица
Манастир Света Тројица је средњовековни манастир који припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Налази се у Пљевљима на северу Црне Горе, два километра од центра града. Манастирски комплекс удаљен је 61 километар од Дурмитора и 38 километара од моста на Тари. Манастирска црква је посвец́ена Тројици, који се у црквеној литератури обично називају Света Тројица.
У манастиру Света Тројица своју писменост развијао је и Патријарх српски Варнава, чије је световно име било Петар Росиц́. Завршивши Духовну академију у Санкт Петербургу, Патријарх Варнава започиње иницијативу да се изгради Храм Светог Саве у Београду.
По народном предању, манастир Света Тројица је задужбина неког српског владара из династије Немањиц́а. Али, како су они градили вец́е задужбине, такозване лавре, то је мало вероватно. Остаје да га је подигао неки локални властелин. Није познато када је манастир тачно основан, али се претпоставља да је настао пре турских освајања 1465. године.
У манастирској цркви, испред иконостаса са десне стране, налази се ковчег у облику саркофага, у ком се од 17. века чува део моштију Светог Саве, његова лева рука. Поред моштију налази се положено и Жезло Светог Саве. Ковчег је положен на конструкцију форме пролазног тунела, који служи као дио обредног ритуала на празник Свете Тројице. Друга драгоценост манастирског храма је “штака” (штап) Светог Саве.
