Нећемо опет о томе шта је Сократ пре 2.000 година рекао о демократији и ушта се она може изродити кад већина надгласа мањину, кад сиротиња и фукара реши да буде богата и бахата.
Али, оно што се данас дешава у Црној Гори нас опомиње и учи да се сурова хладна стварност итекако може најблаже речено подсмехнути историји, традицији, вери.. Мада, један од стубова модерне филозофске мисли, Хегел је тврдио да “ уколико су чињенице нетачне, утолико горе по њих”… На жалост, у Црној Гори се данас дешава баш то: Чињенице су нетачне, али су на страни власти, силе моћи државе, каква год она била и као такве руше све аксиоме и темеље на коме је ово кршевито и каменито, али пре свега поносито и поштено друштво опстајало стотинама година.
Шта се данас дешава у Црној Гори? Процес који је Милов режим започео пре више од 25 година, када је (1993.године) основао Црногорску православну цркву ушао је ових дана у најкритичнију фазу: Оно што је вековима било српско на територији Црне Горе – данас само једним јединим актом посланика црногорске Скупштине одузима и даје неким новим верским поглаварима, онима који се данас клањају “неком другом богу”?! Оном који живи и ради на Западу, оном који о њиховој судбини одлучује у зависности од тренутног расположења, личног хира или степена нетрпељивости и анимозитета према Србима?!
С правом су Срби у Црној Гори решени да свим средствима бране своју веру, своју цркву и своје храмове, јер је то просто тако било вековима. И нико им никада у дугој историји није тражио тапије, квите или било које друге папире да је то њихово!? Зашто? Зато што је то просто било тако од памтивека, много пре него што су Милове газде решиле да Српску православну цркву истерају са тих простора, и то само због тога што је неко опет ту исту цркву означио као кључног фактора дестабилизације читавог региона! Али, да је бар то све. Него се сада апострофира страховито јака веза СПЦ и Русије. Што је тачно. Али, нико реалан не види у томе опасност по Црну Гору или било коју другу земљу, ето, осим њих! А, кад је тако, Мило је добио задатак, да “његова црква” преузме све вековне српске светиње на територији у којој је он “предсједник”! И сасвим је нормална била реакција оних који и даље поносито себе у Црној Гори називају Србима! Они неће да се “клањају неком другом, клонираном богу, кад имају од постанка једног истог”! Али су решени да се овога пута боре до краја у вероватно последњој борби за опстанак свога идентитета! Јер, ону главну битку у Црној Гори су одавно изгубили… Захваљујући немару, по мало и неупућености, а понајвише самоувереноишћу да се ништа не може променити од онога што је било, што јесте и што ће бити?
Е, Мило није мислио тако. Његова ( наручена) визија да Црна Гора постане држава Црногораца у коме званично неће више бити Срба – полагано се приводи крају. Свестан је и он ове одсудне “верске битке”. Зна да се сада све решава. И зато нема ни метар простора да узмакне. Баш као и Срби!
Отуда се поставља оно главно питање: Ако су Срби и Црногорци једно, ако су две руке са истог тела, једна душа од истога оца и мајке, због чега су онда дозволили да их држава, ма у чијим рукама била, раздвоји за навек! Зашто су Срби дозволили да испадну из Устава Црне Горе? Зашто су дозволили да не буду конститутивни део те нове самосталне, независне државне заједнице?
Данас онај ко у Скупштини има већину прописује оно што њему одговара, ради само оно што му се нареди да ради?! Црна Гора као независна држава има формално-правни легитимитет да на својој територији уређује односе како она хоће? Голема невоља је у томе, што то апсолутно не одговара само онима који се данас и даље изјашњавају као Срби у Црној Гори? Свима осталима итекако прија: Онима који се изјашњавају као Црногорци, Муслимани, Албанци, шиптари… У таквој ситуацији нема им друге, него да се боре да надвладају већину! Мала им је утехха што Немци пишу о такозваним “Миловим триковима”, кад конкретно ништа не предузимају?! Мртви ладни чекају да у Црној Гори “падне братоубилачка крв”, што се верујемо, неће десити…
Мило добро зна, да се та подршка Запада може очас окренути против њега. Запаадна сабља је посекла и веће пријатеље него што им је он био или што је данас…
