Већ дуго времена присутна је једна константа у друштвеном животу Црне Горе, та константа огледа се у апсолутно хистеричној србофобији и веома подсјећа на вријеме 30их година прошлог вијека када су се на територији Хрватске догађале ствари сличне данашњим у Црној Гори. Постоји ту читава плејада оних који су задужени да србофобију шире на овај или онај начин. Србофобија се најприје шири са врха режима и ту апсолутно доминира владајућа партија којој је то основа политике и дјеловања. Званично, отворено и прилично грубо процес расрбљавања Црне Горе почео је крајем 20 ог и почетком 21 вијека промјеном државних симбола, тачније увођењем оних симбола који глорификују проусташку идеологију Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, ниподаштавајући на тај начин српски карактер који је Црна Гора баштинила вјековима. Што се тиче културног дјеловања србофоба они на све начине покушавају да прекроје и фалсификују историју, и на том задатку су и режим и неки из грађанске опозиције јединствени, у њиховим иступима, наступима врло се јасно може уочити да они имају исту жељу која се огледа у такозваним вриједностима 21 маја, а те вриједности су управо засноване на најљигавијем могућем антисрпству. На путу расрбљавања они чине све што је у њиховој моћи, аутохтоно становништво које није хтјело и које не жели да се одрекне свог српског идентитета називају окупаторима, посрбицама, покушавају да силом на срамоту избришу ћирилицу а оне који бране исту кажњавају и пријете отпуштањима са посла а најбољи примјер тога је свакако случај даниловградског професора Благојевића, затим српски језик дискриминишу на начин што га у уставу стављају да је у службеној употреби и ако би требало да је по броју људи који га говори службени, да би на крају као шлаг на торту дошло и до ствари као што су хапшења и монтирани судски процеси против лидера Срба у Црној Гори Андрије Мандића и Милана Кнежевића као и атака на Српску Православну Цркву и њену Митрополију Црногорско – Приморску и на самог Митрополита Амфилохија лично.
Е сада, ако само летимично баците поглед на рецимо друштвене мреже постаће вам јасно о каквој мржњи и о каквом беспризорном шовинизму се ради. На друштвеним мрежама најбоље можете да испратите управо овакве ствари, рецимо на фејсбуку су прилично активне странице одређених портала као што су антена м, АНАЛитика, Цдм, Вијести, који као да се такмиче ко ће се боље показати као већи србофоб. Да не бих много ширио причу поменућу само срамне наслове Вијести гдје су констатовали да без воде на приморју неће да љетују чак ни Срби, док је рецимо портал аналитика препознат као мјесто на којем своје болесне антисрпске ставове износи један квазиисторичар и србомрзац великог калибра Мирослав Ћосовић, на том порталу у коментарима испод тсамог текста редакција портала дозвољава најприземније увреде на рачун српског народа и његових представника и на тај начин директно шири србофобију и у крајњем позива на линч читаве једне националне заједнице. Не можемо наравно прескочити ни Дарка Шуковића који је у недавном интервјуу са Шекијем Радончићем сво своје квазиновинарско умјеће посветио блаћењу једног народа, његових представника и Цркве оптужујући читав српски народ за некакву само њему и Саши Синђелићу знану завјеру.
Осим већ поменутих постоји плејада оних који се такмиче за мјесто првог србофоба у Црној Гори, оснивају се ту разни покрети као на пример Црногорски покрет, који у најбољем маниру националсоцијалиста Њемачке 30их година све неистомишљенике назива издајницима, оптужујући их да желе да руше државу и ако Црна Гора де факто и де јуре није држава већ провизоријум и нато колонија, имамо ту још и оне из грађанске опозиције који воле попити и појести са Хашимом Тачијем као и њихове страначке колеге који позивају на рушење Цркве на Румији, ту су и неки распопи, џедаји, па распопи које рашчињава распоп, свршени фризери и неуспјели пјесници Брковићи, дворски историчари Растодери, Андријашевићи и Паповићи.
На крају не можемо прескочити најновији примјер србофобије који се десио у Свачу када су локални Шиптари у свом великоалбанском маниру када прво изигравају жртве а касније руше светиње, тражили забрану одржавања литургије. На жалост полиција је им је изашла у сусрет и литургија није одржана на рушевинама храма Светог Јована Крститеља већ су архијереји морали одржати литургију пар десетина метара даље од храма. Ово је још један показатељ да примитивни албански национализам не познаје границе, и да они на овај начин желе да покажу и докажу да Свач као и Улцињ нису под контролом Црне Горе. Они су истина то већ доказали организовањем избора за мис Албаније у овом граду, а овај догађаај им је само потврда да могу изгледа да раде шта хоће јер је у Црној Гори на дјелу неспособна, издајничка, антисрпска власт, која је зарад пар хиљада гласова спремна да распарча Црну Гору.
Свакако морамо поручити свим србофобима да Срби у Црној Гори неће више мирно гледати на покушаје асимилације, на покушаје прогона, доста смо трпјели, али све има своју границу па и наше стрпљење. Не дирајте наше светиње, престаните да нас дискриминишете, јер овако се више не може! Никога не дирамо али вам наше нећемо дати! Будите више него убијеђени у то!
