Познато је да је некадашња југословенска и српска звезда спортског новинарства Милојко Пантић већ дуже време у слободном паду. На то упућује чињеница да је своју емисију „Спортска галаксија“ претворио у јефтини политички памфлет намењен личном разрачунавању са властима Србије. И то да је у протеклом периоду, као права „мечка Божана“, учествовао на јадно посећеним скуповима путујућег циркуса познатог као српска опозиција. Али и то да је у резиденцији хрватске Амбасаде у Београду са бившим амбасадором Горданом Бакотом гледао полуфинални меч Светског првенства у фудбалу у Русији 2018. године између Хрватске и Енглеске, након чега је у изливу одушевљења упућивао честитке бившим и садашњим хрватским званичницима, док је грађане Србије који из више него разумљивих разлога не навијају за Хрватску називао „фашистима“.
Ипак, да може да падне још ниже од тога, Милојко је показао тако што је своју последњу емисију, названу „Црна Гора победити мора“, искористио не само да српски државни врх, а посебно председника Србије Александра Вучића, оптужи за вођење некаквог „специјалног рата“ против Црне Горе, него и да за наводну мржњу према Црној Гори и Црногорцима оптужи верујући народ који се недељама у огромним бројевима окупља у мирним шетњама и молебанима против накарадног тзв. Закона о слободи вероисповести, док је митрополита црногорско-приморског Амфилохија назвао „ратнохушкачким владиком“. На тај начин, Милојко је фактички постао гласноговорник однарођеног режима Мила Ђукановића, који у већинском делу свог народа који је устао против усвајања и примене поменутог паралегалног документа види највећу претњу.
Могло би се поставити оправдано питање чиме је Ђукановићев режим, осим отвореним деловањем против српског народа и Српске цркве, придобио Милојкову подршку. С тим у вези, делује сасвим реално да Дон Мило у овом случају није морао да буде превише издашан, и да је Милојко, познат по љубави према „доброј капљици“, пристао да га подржи за неко „вињаче“ или чашицу сличне текућине. Због тога се не треба превише изненадити ако и у наредном периоду, у облацима алкохолних испарења, Милојко пласира неки сличан бисер са оне стране здравог разума.
Међутим, оно што је много занимљивије је шта би Ђукановићев режим могао да има од подршке једног ислуженог спортског коментатора и опозиционара у покушају. А евентуални одговор на ово питање ће сасвим извесно показати у каквом се делиријуму налазе Ђукановић и његови сарадници.
