Вечита дилема која влада српским народом већ деценијама је да ли је Милош Обилић заиста постојао. Уколико је постојао ко је он био? Па тако од неких можемо чути Обилић, од неких Кобилић, а од неких нешто скроз треће. Пошто смо сви свесни да се ради о једном веома тешком и далеком времену из кога за витезове попут Обилића не можемо наћи конкретне и прецизне податке о његовој биографији. Многи Срби толико далеко иду у покушају доказивања непостојања Обилића и других сличних јунака, да су за то време Албанци успели да напишу неколико књига у којим Милоша присвајају као свог народног хероја званог „Милеш Копилиц“. У суштини такве ствари и не чуде с обзиром колико се некада „трудимо“ да се одрекнемо својих јунака који су признати од целог света. Света који би дао милионе да их има.
Они који су били у Хиландару нису могли, а да не примете фреску у спољашној припрати храма на којој је насликан свети Милош Обилић уз натпис „што пострада на Косову.“ Поставља се онда логично питање, који је то адекватнији доказ од записа хиландарских монака који су на том месту били и вековима пре и остали до дана данашњег вековима после рођења и смрти Милоша Обилића? У реду, погледаћемо и мало даље од „свог дворишта“, па ћемо причитати и окупаторске записе из тог периода. Они сигурно негирају постојање једног оваквог јунака, јер ко ће други ако не они?
На изненађење многих Милоша Обилића нису порицали чак ни тада највећи непријатељи Турци! Ако прочитамо Бајазитово писмо које је послао бурсанском кадији Суђману, запис турског историчара Нешрија, историчара Сеадедина, песника Ахмедија, али и записе Јована Дуке, Грка, Константина филозофа, Мавро Орбинија итд. нигде нећемо наћи порицање да је постојао овај славно опевани српски јунак. Једино што се да приметити у већини ових записа је начин на који је Милош убио Мурата. Тако да и турске изворе морамо узети са резервом барем за такве детаље, као што начин убиства. Срамота коју су Турци доживели је морала на неки начин да се сакрије и да се смрт моћног владара некако оправда. Зато не треба да чуди што се у свим њиховим изворима Милош описује као пребег који нечасно и кукавички одузима живот честитом и пресветлом султану. Логично је да сви каснији извори који се ослањају на ове, турске настављају исту причу, тако да се и код нас она “одомаћила“ и као таква доживела екранизацију у филму “Косовски бој“. Султан је морао да буде у борби, вероватно не у првим редовима, али је морао бити присутан. Наравно, да би био окружен личном гардом, најбољим и најоданијим војницима, али би морао учествовати у битци. Из тога закључујемо да, ако је убијен за време битке, то није могло бити под шатором, а ако је убијен пред крај битке, са већ извесним исходом и с обзиром да се одужила, онда је то могуће. Ипак, бројни извори тврде да је битка била неизвесна и да је повремено изгледало како Срби воде, а повремено како губе вођство. Да је Милош био високог племићког рода, вероватно се никад не би ни постављало ово питање. Уосталом, митови и легенде везане за Милошево рођење често говоре да је син чобанице коју је обљубио змај. На тај начин желе да истакну његово просто порекло, али и личност у коју је стасао. Јер тако частан и храбар младић, надљудске снаге, а опет из обичне породице је морао од неког да добије “натчовечанске моћи“. Што се тиче презимена Кобилић постоје разне приче. Он се најпре јавља као безимени јунак, а старији записи говоре само о атрибутима који су везани за овог великог јунака: „неки каурин“, „неко веома благородан“, „један проклети неверник“, „неки младић, храбар и лукав“, да би затим настале бројне варијанте његовог имена и презимена, које су се на крају искристалисале као Милош Кобилић или Милош Обилић. По свему судећи, Мурата је убио војник који није био припадник високог племства. Да није био макар ко, знамо јер му и Срби и Турци добро знају име, тако да закључујемо да је сигурно припадао вишем (средњем) сталежу и да је био познат по јунаштву. Сви су изгледи да најкраћи и најједноставнији, да не кажем штури опис погибије који нам доноси Лаоник Халкокондилес изгледа поприлично тачан…
ЧИВАМО ИСТОРИЈУ, ТРАДИЦИЈУ И ХЕРОЈЕ..!
Извор: Принцип
