Слободан Милошевић је убијен у Хагу, поручује без трунке дилеме његов правни заступник Зденко Томановић. У интервјуу Недељнику један од најпознатијих српских адвоката испричао је да му је Милошевић дан пред смрт дао писмо за Сергеја Лаврова, руског министра спољних послова. То писмо Слоба је написао 8. марта, три дана пре него што је пронађен мртав у ћелији.
Милошевић је Томановића молио да та четири листа папира, која је исписао својом руком, што пре однесе у руску амбасаду са захтевом да буде прослеђено Лаврову.
– У том писму се жалио да га трују и тражио да га Русија спасе и заштити. Ја сам одмах предао то писмо у руској амбасади, а пријем је касније потврдио и Лавров – наводи адвокат.
ЗАВЕРА ЋУТАЊА
Као доказ да га трују Милошевић наводи да је анализа крви, урађена 12. јануара 2006, чије је резултате добио 7. марта, показала присуство изузетно јаког лека који се користи у лечењу лепре и туберкулозе.
– Они који ми убацују лек за лепру сигурно не могу да ме лече. И они од којих сам бранио земљу у рату и који имају интерес да ме ућуткају такође. Обраћам вам се у очекивању да ми помогнете у заштити од криминалних активности у институцији која ради под знаком УН – написао је Слоба.
Нађен лек стар чак седам година
Генерал Винко Пандуревић, човек који је последњи видео Милошевића живог, за Српски телеграф је недавно сведочио о вечери уочи Слобине смрти и тренуцима кад су га стражари увели у ћелију да види мртвог Милошевића, пошто је био у ћелији преко пута његове.
– Један стражар, који је претресао његову ћелију, показао ми је неку пластичну бочицу с лековима из 1999. године, натпис је био доста излизан и нисам могао да видим који је лек био у питању – рекао је Пандуревић.
Слободанов брат Борислав Милошевић такође није имао дилеме да је некадашњи председник СРЈ убијен.
– У званичној верзији његове смрти може да стоји шта год било, али чињеница је да му пет година у затвору нису радили снимање прокрвљености крвних судова, а међународни конзилијум је утврдио да му је због тих проблема потребна хитна хоспитализација – говорио је сада покојни Борислав.
Драган Хаџи Антић, дугогодишњи пријатељ породице Милошевић, за Српски телеграф потврђује Томановићеве речи:
– Милошевић је јасно изразио забринутост да га трују, али, нажалост, брзо је преминуо и никада није званично откривена истина.
СВЕ СУ ЗНАЛИ
Почасни председник СПС Милошевићев блиски сарадник Милутин Мркоњић за наш лист додаје да се Слоба држао достојанствено:
– Ја сам код Милошевића у Хагу био најчешће, али он никад нама није хтео да се жали, вероватно је сматрао да Зденко, као његов адвокат, може највише да уради. Убијен је у Хагу, то знамо и лекари су то потврдили.
Холандски токсиколог Доналд Угес тврдио је да су више од недељу дана пре Милошевићеве смрти затворске власти знале да се он или сам трује или га неко трује. У оба случаја њихова је дужност била да га заштите, што нису учинили.
– Две недеље пре смрти Милошевића добио сам његову крв на анализу и утврдио присуство рифампицина. Три дана касније обавестио сам затворске власти о чињеницама које сам утврдио – навео је Угес.
Ставили му панцир од 40 кг
Томановић се присетио и првог хашког сусрета са Милошевићем, када су провели више од четири сата у разговору.
– Дочекао ме је обријан и у оделу. И правни вандализам којем је био изложен и даноноћно упаљене рефлекторе у соби, који су били део неприкладног односа према њему, и 40 килограма тежак панцир и врећу на глави, које су му ставили у транспорту, подносио је с господском мирноћом и интелектуалном супериорношћу – прича Томановић.
Марија Р. Илић
