Бивши председник СР Југославије и Србије, Слободан Милошевић се последњи пут са функције председника државе обратио нацији три дана пре пада са власти. Оборен је пучем 05. октобра 2000. године. Како су године пролазиле, његов говор је постао пророчански. На нашу колективну жалост, десило нам се све оно на шта нас је Милошевић упозоравао.
Шта је бивши председник говорио тада нећемо понављати у овом тексту. Овде је реч о једном заборављеном интервјуу, који је Милошевић дао са позиције шефа једне партије која се одласком у опозицију нашла под свакодневним ударима и притисцима новог режима (ДОС). Били су то последњи дани Милошевићеве слободе, у то време се одржавала Међународна конференција Београдског форума. Милошевић је у резиденцији примио групу страних истакнутих новинара и публициста који су дуги низ година политичку и професионалну активност посветили афирмисању отпора народа агресији НАТО-а. Међу тим гостима био је и Фулвио Грималди, познати италијански новинар, који је дао отказ на државној телевизији РАИ ТГ3 када је почела агресија на СР Југославију, 1999. године.
Интепретацију разговора са Слободаном Милошевићем објављује у угледном италијанском листу „Коријере дела сера“, управо у недељу 01. априла 2001. године, на дан Милошевићевог хапшења. Редакција, тада јединог опозиционог дневног листа у Србији, „24 часа“, исти разговор преведен на српски језик објављује шест дана касније.
ПРОДАЈА ЛАЖИ
ФГ: Албански терористи нападају у Македонији и југу Србије. Да ли је то на помолу нови рат на Балкану?
МИЛОШЕВИЋ: У току је велики покушај дестабилизације. САД користе терористе у оквиру антивропске и антибалканске стратегије машући им сликом „Велике Албаније“. Активирају се све албанске мањине у балканским земљама – Јужна Србија, цела Македонија, а убрзо и Бугарска и Грчка. Циљ је да се одржи стална нестабилност у целом региону, како би се зауставило постојеће расположење против НАТО у Грчкој, као и оно њему слично које расте у Румунији и Бугарској, али и да би се створила територија за шверц дроге под контролом ОВК. Политички приступ се као и увек до сада ослања на коришћење етничких подела.
ФГ: Сматрате ли да претходна југословенска власт сноси део одговорности за етничку поделу Балкана?
МИЛОШЕВИЋ: Југословенска федерација, у којој се живело заједнички у миру, била је пример за ЕУ, све док се није умешао немачки и амерички империјализам. Народи различитих култура, историја и вера живели су у миру. Раскид се догодио када су споља, обећањима о великим привилегијама за појединце и одређену елиту покренуте у дејство моћне интересне групе.
ФГ: На међународном скупу који је одржан у оквиру Београдског форума, делегације бројних земаља, између осталог и из Италије, изразиле су солидарност са вашом земљом. Да ли вас то охрабрује?
МИЛОШЕВИЋ: Италијани који су нас посетили за време агресије, међу којима је био и Кошута, као и многи европски политичари, дали су нам до знања да њихове земље нису независне. Италијански народ нико није чак ни питао да ли жели рат. О томе је неформално разговарано у Парламенту. То је доказ да НАТО није савез равноправних, већ ратна машина која вуче за собом цео Запад. У тим земљама народ је превладан и немо посматра уништавање болница, школа, возова и аутобуса пуних цивала у једној пријатељској земљи која никоме не прети.
ФГ: Већина странака левице, чак и оне које се декларишу против НАТО, нису, међутим, показале довољну солидарност.
МИЛОШЕВИЋ: Кривицаје до медија. Продавали су лажи уместо истине. Невероватно је: сада немају више никаквих скрупула да признају како нису нашли трагове етничког чишћења од стране Срба на Косову, да су снимци наводних српских концентрационих логора биле фотомонтаже, да су од наводних 200.000 случајева силовања представници УН установили 300 и то почињених на свим странама, да нису пронађене масовне гробнице.
НИСАМ АМЕРИЧКИ ЧОВЕК
ФГ: Поједини извори тврде да сте у датом тренутку били „амерички човек“.
МИЛОШЕВИЋ: Никада нисам био амерички човек. Преговарао сам са њима док се чинило да желе да сачувају јединство Југославије или барем онога што је од ње остало након сецесија Хрватске и Босне. Уосталом, сталне уцене и гушњења од стране ММФ, које смо морали да трпимо до одређене границе с обзиром на ужасне услове у које су сецесије и санкције довеле нашу земљу, указују на другу причу. Сједињене Државе треба да схвате да није могуће имати демократију у својој кући, а поробљавати друге народе. Могу да схватим да САД имају аспирације да буду светски лидер. Али, пре две године сам Холбруку рекао, док нам је претио: промашили сте миленијум, а не век. Ваша опсесија за доминацијом и профитима вас води у убијање људи и малих народа, као што је радио Јулије Цезар пре 2000 година.
ФГ: У месецима након пораза током којих је ОВК спровео етничко чишћење мањина на Косову, суочили сте се са променама у јавном мњењу?
МИЛОШЕВИЋ: Срећом нисмо у Уганди, већ у Европи, где се, без обзира на безобзирно марширање медија, људи почињу освешћивати. Примећујем то пре свега код Албанаца, који су у великом броју бежали са Косова у Србију. Холбрук ми је тада јасно и гласно рекао: „Није нас уопште брига за Албанце“. Видите, нама Србима јесте стало до Албанаца, они јесу наши грађани. Поставио сам му питање на које ми није одговорио: „Какав је уопште ваш интерес да будете у савезу са терористима и шверцерима оружја, дроге, људских органа, које у једном тренутку више нећете умети да контролишете?“
НЕМАМ НИКАКАВ НОВАЦ!
ФГ: Често вас оптужују да сте нагомилали велико богатство у страним банкама. Да ли је то истина?
МИЛОШЕВИЋ: Пре две године Холбрук ми каже: Швајцарска је замрзнула ваше рачуне. Одговорио сам му да ћу му одмах потписати да поклањам све што има на тим мојим швајцарским рачунима. Уосталом, највиши швајцарски финансијски орган је саопштио да није нашао ни трага некакве моје имовине у тој земљи. Једини рачун који поседујем је овде у једној банци, који служи да преко њега примам плату. Сада се прича о Кипру, али ни тамо ништа нису нашли, а веома су наљутили Кипране.
ФГ: Чини се да је ситуација по вас врло неповољна. Говори се да ћете ускоро бити ухапшени. Како видите своју будућност?
МИЛОШЕВИЋ: Верујем да могу да се поуздам у будућност. Све зависи од политичке линије коју ће следити нова власт, од тога ко ће превагнути и од тога како ће реаговати народ када схвати да је преварен и осиромашен. Власт је веома подељена. Коштуница је бољи од осталих, чини се да жели да штити националне интересе, али је слаб и нема већину у оквиру коалиције. Ми за то време радимо на јачању партије, наше једине одбране, као и на буђењу свести код људи. Осећамо да се наши ставови шире међу радницима, сељацима, свештенством, без обзира на недостатак средстава информисања. Имамо само један дневни лист, који нам је наклоњен. Сви остали медији су под контролом ДОС, у којима нема демократије ни објективности.
Дневни лист „24 ЧАСА“, петак, 06.април, 2001. Бр.119.
Приредио: Душан Опачић