Сада када постаје јасно да црногорски диктатор Мило Ђукановић попушта пред праведним захтевима опозиције и Српске православне цркве, односно пред снагом, истрајношћу и одлучношћу на десетине хиљада грађана Црне Горе, који се већ више од два месеца мирно и достојанствено боре за своје светиње, поставља се суштинско питање да ли је Мило заиста мислио да може да добије битку против Бога и сопственог народа,или је у целу авантуру звану Закон о слободи вероисповести ушао и са неким скривеним мотивима.
Наиме, када су направљени први кораци ка преговорима о измени срамног Закона, монтенегринско-дукљанским првоборцима, Мирашевим секташима, али и добром делу мафијашке хоботнице у врху ДПС постало је јасно да су опозиција и СПЦ однеле величанствену победу, а да ће црногорски диктатор искористити ситуацију да по ко зна који пут, у маниру мафијашких шефова, прочисти своје редове, односно да се реши свих потрошених, недовољно лојалних али и појединих похлепних сатрапа који су прикривено прижељкивали његов пад и радовали се да ће се подићи на криминалној лествици црногорског режима.
Остатку своје камариле који буде претекао “десетковање” које се неминовно најављује Мило је очитао важну лекцију за будућност. Показао им је да сви они, од премијера Душка Марковића, распопа Мираша, па до полицајаца који су беспоговорно прогонили, хапсили и пребијали сопствени народ, зависе искључиво од њега, његове воље и милости и да им је место далеко испод њега!!
Извор : Националист