Дана 04.01.2019. године на учеснике литије у Бијелом Пољу, која је те вечери бројала око 10.000 лица, спроведен је циљани напад, који је требало да доведе до сукоба и немира већих размера, за које би потом били окривљени православни верници, а даље одржавање таквих шетњи, којима се уједно и изражава протест против актуелног режима, забрањено. Према информацијама извора из безбедносних структура Црне Горе, идејни творац таквог напада, као и у ранијим приликама је Зоран Лазовић, помоћник директора Управе полиције Црне Горе, иначе познатији као веза црногорског председника Мила Ђукановића ка криминалном миљеу. Овога пута Зоран Лазовић је имао специфичнију ситуацију, јер је морао да организује напад на своје суграђане и комшије, будући да и сам води порекло Бијелог Поља, града чије становништво заједно са осталим местима у Црној Гори показује одлучну намеру да се супротстави самовољи Ђукановићевог режима. Наиме, Зоран Лазовић је познат већини становника Бијелог Поља, због чега његово присуство током напада на учеснике литије није било могуће, те је Зоран Лазовић нападаче, као у мафијашким филмовима, упутио у Бијело Поље у неколико џипова, а међу њима се налазио и његов син Марко Лазовић, припадник МУП-а Црне Горе. Очигледно је избор места у којем су се нападачи сакрили био веома важан, због чега је изабран кафић „Rich“, поред којег свакодневно пролази литија у Бијелом Пољу, а у њему се заједно са осталим изгредницима налазио Марко Лазовић, који је највероватније по очевим инструкцијама, кандидујући се за породично место „Миловог специјалца“, подстрекивао и усмеравао напад на учеснике литије. Према изјавама сведока, даље ширење сукоба, избегнуто је присебношћу православних верника, који су до краја остали достојанствени, док је полиција стала у заштиту посетилаца кафића „Rich“ у Бијелом Пољу, „бранећи“ нападаче од учесника литије, највероватније јер је тако захтевао Зоран Лазовић, како неко његовог сина не би истукао.
Иначе, Марко Лазовић је јавности постао познат не због полицијских подвига, већ зато што је као син чувенијег „Миловог специјалца“, априла 2019. године у препуној спортској дворани „Морача“ у Подгорици, бесомучно тукао навијача КК „Црвена Звезда“, којег је везаног држао и спроводио други инспектор црногорске полиције у Цивилу, а што су забележиле бројне камере. Тај случај као ни други напади на Србе није добио никакав епилог, иако је наводно Унутрашња контрола Управе полиције истраживала да ли је Марко Лазовић злоупотребио своја овлашћења. Међутим, како се Марко Лазовић кандидује за реализацију специјалних задатака од посебног значаја за црногорски режим, то су и веома мале шансе да је на било који начин био санкционисан због дивљачког батињања навијача КК „Црвена Звезда“, а још мање шансе су да данас буде санкционисан, јер му отац обавља дужност помоћника директора Управе полиције Црне Горе.
Како се православни верници у Црној Гори, па и они који се декларишу као Црногорци и чланови владајуће Демократске партије социјалиста, не смирују након усвајања спорног Закона о слободи вероисповести, те се колоне и њихова бројност из дана у дан увећава, било је питање тренутка када ће такву напету ситуацију искористити црногорски режим за изазивање нереда и немира за које ће потом окривити вернике СПЦ-а и забранити окупљања грађанства.
