Међу многобројним активностима упереним на наношење штете Републици Србији и њеним грађанима нашла се и акција Милових судија који заказују парнична суђења за месеце мај и јун 2020. године у предметима у којима је једна од парничних странака држављанин Републике Србије, пише портал Глас јавности.
Имајући у виду да су границе Републике Србије и Републике Црне Горе затворене због општепознате чињенице, тј. пандемије Ковида 19, намера Милових судија је више него очигледна – нанети што више штете Србији и њеним грађанима.
У ситуацији када парнична странка не може да дође на суђење јер не може да пређе државну границу могући су разни неповољни сценарији за судски поступак.
Уколико се странка не појави на суђењу, а не оправда уредно изостанак, суд може утврдити да је тужба повучена и обуставити поступак, чиме странка губи могућност на остварење свог права (права својине, службености, исплате накнаде штете-новца, чињења, забране чињења …). Поред наведеног биће обавезана и да плати трошкове суђења.
У истој ситуацији суд може утврдити мировање поступка. Поступак мирује минимум три месеца док не дође до поновног захтева за наставак посупка. У овом случају успорава се остварење права. Поред тога странка мора образложити основан предлог за наставак поступка тј. мора да изнесе ваљане разлоге, које суд дискреционо цени, због чега није могла да дође на суђење. Овде лежи могућност злоупотребе јер судија цени да ли је разлог недоласка на суђење основан или не. Исти случај је код захтева за повраћај у пређашње стање. Може се претпоставити да ће се у случајевима који се односе на Србе такви захтеви одбијати, јер да је жеља за правом и правдом постојала не би се ни заказивала суђења за време док су границе затворене.
Поред наведеног, у оваквој ситуацији држављани Републике Србије не могу да буду саслушани као парничне странке и тиме им је аутоматски неповољан положај у поступку. Нису у могућности да буду саслушани ни као сведоци.
Чак и да ангажују пуномоћника-адвоката да их заступа, тиме себи праве додатне трошкове које не би морали да имају да је ситуација редовна, јер би сами могли да се заступају (у већини предмета). Такође нису у могућности да контролишу рад тих адвоката.
Црногорски судови све више избегавају (у 90% случајева) да шаљу позиве у Р Србију, парничним странкама, већ самоиницијативно одређују странкама црногорске пуномоћнике за пријем писмена. Неслућене су могућности злоупотреба са овом праксом. Примера ради, неки Милогорац са везама у судству може да тужи било ког Србина својинском тужбом за утврђење својине на кући. Србину одреде пуномоћника за пријем писмена у Црној Гори, тај добије позив, не појави се на суђењу или призна тужбени захтев и кућа постаје власништво Милогорца. Држављанин Србије може на тај начин да изгуби својину на кући, а да уопште не зна за ту чињеницу.
Како је веома познато да је судство махом под директним утицајем Ђукановића и његовог криминалног окружења, што из политичког естаблишмента што из мафијашких структура, које су неретко испреплетане родбинско-клановским везама, очигледна је намера да се заказивањем суђења у време док су државне границе затворена Србима онемогући да остваре или заштите своја права у судким поступцима у Црној Гори.
Овакав начин поступања Миловог режима има сличности са поступањем Трећег рајха према Јеврејима током Другог светског рата. Јеврејима је одузимана имовина у фиктивним судским поступцима, којима они нису могли да присуствују имајући у виду да су били у логорима или на фронту.
Уместо да се Ђукановићево правосуђе сети Валтазара Богишића, највећег експерта правне мисли, оно узор види у Гебелсовим методама.
Срамота!