Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић рекао је, поводом Дана словенске писмености, да су српско писмо, историја, традиција, идентитет и Црква, трн у нози шовинистичким круговима, од Скопља преко Цетиња и Сарајева, до Загреба.
– Данас са жаљењем и осудом посматрамо нападе и покушаје затирања српског културно-историјског идентитета на широком простору Балкана, у новим државама насталим на рушевинама Југославије – навео је Вукосављевић у писаној изјави.
Он је напоменуо да се „иста стара мржња и историјски комплекси, јављају са старим репертоарима“.
Вукосављевић је нагласио да се угрожава рад и најављује отимање имовине Српске православне цркве /СПЦ/, прогања, потискује и забрањује ћирилица, фалсификује културна историја, лажира или скрива национални идентитет значајних људи, „од /Николе/ Тесле и /Петра Петовића/ Његоша до Иве Војновића и Руђера Бошковића“…
Посљедњи такав примјер, напоменуо је, дошао је прије неколико дана из Матице хрватске у вези са српском едицијом „Десет векова српске књижевности“ и „хорски је подржан у добром дијелу тамошње јавности, познатим франковачким рјечником и неартикулисаним конфабулацијама коминтерновског типа, бајатим, лажним и отровним“.
Вукосављевић је рекао да Министарство културе и информисања Србије пружа пуну подршку уредништву едиције „Десет векова српске књижевности“ и охрабрује их да наставе научно објективно истраживање и да се не обазиру на злураде инвективе.
– Младе државе у окружењу требало би да схвате да у борби за сопствени културноисторијски идентитет треба ослонац имати у сопственим постигнућима, којих има и која постоје, а не у негирању, брисању или умањивању српских трагова, споменика културе, материјалних и нематеријалних, српског језика, писма и традиције – истакао је Вукосављевић.
Он је нагласио да вјерује да је културна сарадња на основама уважавања и поштовања, разумијевања и толеранције, једини прави основ за напредак и мир у региону.
– Језик, писменост и култура битне су виталне одлике сваког народа, али и најбоље везивно ткиво уз поштовање и туђег и свог наслеђа, уз међусобно примање и давање утицаја. Нека нас и наступајући празник, Дан словенске писмености и културе упозори и подсети на то – додао је Вукосављевић.
Честитајући Дан словенске писмености, Министар културе и информисања Србије навео је да се овај дан као празник обиљежава у цијелом словенском свијету и један је од суштинских елемената културноисторијске повезаности Словена.
– Прометејски рад солунске браће, светих Ћирила и Методија, створио је неопходне предуслове и за христијанизацију и за описмењавање Словена и за њихов потпуни и убедљиви културолошки излазак на велику историјску сцену и немерљив допринос светској култури и цивилизацији – напоменуо је Вукосављевић.
Он је истакао да је овај празник прилика да се сви подсјете значаја писмености, писма и народног језика који су „кроз таму вијекова често били једини, а увијек најважнији залог опстанка и светионик у борби за слободу српског народа“.
Вукосављевић је оцијенио да они народи који занемаре или потисну своје писмо, културу и идентитет, лако постају жртве сурових процеса акултурације или бивају слуге туђих културних модела.
Празник Дан Ћирила и Методија се одлуком Владе Србије, донијетом на иницијативу Министарства културе и информисања, од прошле године 24. маја обиљежава као Дан словенске писмености и културе.РТРС