Представљамо вам обичаје и све што прати најрадоснији хришћански празник
Србија и православни верници се данас радују и славе Божић, најрадоснији празник међу свим празницима
Тог дана се оваплотио Исус Христос и постао човек. Божић се слави три дана, а славље почиње 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља.
Према Библији, Исус Христос је Син Божји, кога је родила Дева Марија благодаћу Светог духа у граду Витлејему. После Благовести, Марија је била заручница сродника Јосифа.
Цар Август заповедио је пописивање становништва, па су Јосиф и Марија из Назарета кренули у Витлејем. Због гужви нису могли наћи место у свратиштима, па су на крају завршили у пећини пастирској или штали, где се Исус родио.
Анђели су пастирима дојавили вест о Исусовом рођењу, па су први видели дете. После је звезда репатица довела мудраце света три краља до Исуса.
Јутро
Домаћин и сви укућани на Божић облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: “Христос се роди!” и отпоздрављају: “Ваистину се роди!”
Стари обичаји
Стари обичај је био да се на дан пре Божића унесу три велика пања која симболизују Свету тројицу и поставе поред огњишта. Из њихове ватре палиле су се свеће, а често би се у ватру у којој су ти пањеви горели додао део гозбе и пића. Њихова ватра требало је да донесе мир и добро укућанима.
Положајник
На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу:
– Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца). Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај.
Шта положајник представља?
Положајник симболички представља оне мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.
Чесница
Према народним обичајима, то је бела погача умешена од пшеничног брашна без квасца. Чесница спада у хлебне или бескрвне жртве, као славски колач, и њене корене, као и за Божићну печеницу, треба тражити у старозаветним причама ο приношењу жртава Каина и Авеља, синова Адамових.
“Христос се роди” – поздрав који треба користити до 19. јануара!
Током најрадоснијег хришћанског празника Божића, заборавите на “добар дан ” и довиђења” већ све поздрављајте речима “Мир Божји, Христос се роди!”. Овај начин поздрављања, ако нисте знали, треба користити све до Богојављења, 19. јануара.
Отпоздрав на ове речи је: “Ваистину се роди”. Нећете се обрукати ни ако неког поздравите са “Христос се роди!”, али ипак, не би требало заборавити на изговарање речи “Мир Божји”.
Завршава се божићни пост
Божићни пост траје четрдесет дана и данас се завршава. Није тако строг као Велики Пост. Почиње 28 новембра, а завршава 6. јануара. У току целог овога поста не једемо месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води”. Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води”. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води”.
Ко све данас слави Божић?
Поред Српске православне цркве, рођење Христово данас славе и руска и грузијска црква, затим, канонски непризнате македонска и црногорска православна црква. По Јулијанском календару славе и Јерусалимска патријаршија, Копти и манастири на Светој гори у Грчкој. Грчка, румунска и бугарска православна црква прешле су на нови календар, али оне нису прихватиле Грегоријански календар, већ ревидирани Јулијански календар, по предлогу научника Милутина Миланковића.