Без обзира на то што прича о вештачкој интелигенцији звучи као научна фантастика, чињеница је да напредна софтверска решења – базирана на способности машина да анализирају велике количине података и уче на основу увида у резултате тих анализа – увелико постоје и све више се примењују у пракси. Поља примене су бројна, а ограничење је само машта софтверских инжењера и иноватора.
Многи вештачку интелигенцију поистовећују са роботима ратним машинама које би једнога дана могле да униште људски род. За ову апокалиптичну слику развоја технологије крива је филмска и књижевна уметност, али постоје много занимљивије и бенигније области у којима би комплексни софтвер могао веома брзо да нађе примену. Један од примера о којима сам недавно читао односи се на производњу парфема и арома. Компанија која се бави производњом основних мириса за друге велике произвођаче ангажовала је ИБМ да покуша да произведе нове парфеме коришћењем вештачке интелигенције. Рачунари обрађују податке о рецептурама најуспешнијих парфема, анализирају продају појединачних парфема по државама, узрастима и другим факторима, и на основу тога креирају нове рецепте. На тај начин, много брже него до сада, могуће је направити парфеме који ће одговорити на укус и захтеве прецизно дефинисаних категорија купаца. За сада су резултати више него добри, што потврђују и реакције свих који су пробали прва два овако настала парфема.
Поставља се логично питање да ли су парфем или арома коју креира софтвер „прави“. Наиме, како нешто што не може да осети мирис и укус може да се назове дизајнером парфема? Људи који сада раде у овој области поседују велики таленат и истанчана чула. Њихово знање и креативност резултат су вишегодишњег искуства и шегртовања код великих мајстора. Одговор је да вештачка интелигенција такође на неки начин учи обрађујући нагомилане податке. Е сад, да ли ће рачунар икада моћи у потпуности да симулира креативност људи и ситуације када посвећени мајстор случајно дође до генијалног решења, потпуно је друго питање.
Веселин Јевросимовић
