Ако је неко имао дилему да ће Лајчак постављањем за главног у кобајаги преговорима са Србијом око статуса отете силом територије Косова – ево доказа да се грдно преварио!
Овај човек специјалних прљавих задатака, после само пар месеци од именовања, опет је показао право лице: Србији доноси ултиматум, или, или… Зар то не подсећа на оне раније ултиматуме са Запада, из монархије којој су и потомци Лајчака припадали?
Зар неко може порећи да се историја не понавља? Или по оној народној, “куда вода није текла и куда неће тећи”… И опет он. Уцењен или овај “фиреровски тип” воли овакве задатке, да задаје бол другим народима, да добошари и да се сеири на туђој несрећи… Све јадније од јаднијег!
Нико други се није прихватио овог безобразног посла. Лајчак је међутим то зграбио оберучке. Да зада последњи ударац Србима и Србији… Памтимо га по деспотовању у Босни, када је зулумћарио, претио и прогањао Караџићеву породицу газећи све одредбе хуманитарног права и људских слобода! Памтимо га и по томе како је са нашом жутом демократском ескадрилом кадрирао по Србији, ударао темеље онога на шта сада хоће да стави последњу црепљику на отети кров и да са лицемерним смешком поздрави грађане Србије у стилу “годинама вас тучем за ваше добро”.
Нема ту ништа добро за Србију и Србе, али за Лајчака сигурно има: шака сребрњака и копрена издајничког блама довека! Ето, то је Мирослав Лајчак, омражен у рођеној земљи, словачки лажни Распућин…
Дај боже да се са Косовом његова мисија дефинитивно завршава?! Често је шпартао по Војводини, сакривао се са љубавницом – колегиницом по салашима и кућама поштених Словака… Али, ни они га више неће гостити!? У његовој биографији ће бити само оно што је лоше чинио другим народима…
