„На једном од скупова у Новом Саду који је организовала Српска десница почетком јула ове године видела сам господина Вацића и пожалила сам му се на моју тешку материјалну ситуацију у нади да ће ме разумети и помоћи“ – започиње исповест бака Ибоја која са својом 85-огодишњом мајком живи у малом банатском месту Ковин.
„Моја и мајчина примања су врло мала, већи део нам оде на лекове док од остатка тешко преживљавамо. Рачунице су биле таква да нам неће остати довољно новца за огрев и да ћемо ову годину провести у хладним зидовима трошне кућице у којој живимо. Све сам ово испричала Вацићу који ми је тражио контакт и обећао да ће се јавити у октобру месецу. Искрена да будем навикла сам да политичари често знају обећати и на томе завршити причу, али сам за господина Вацића чула да је већ помагао многим људима и да није један од оних многих који се нас сете само када им је потребан сигуран глас. Прича о хуманој организацији и њеном председнику обестинила се крајем прошлог месеца када ми је на број телефона пристигла порука из поште да сам добила новац. Када сам отишла до поште радница за шалтером је рекла да ми је новац уплатио Миша Вацић, баш онако како је и обећао у јулу месецу. Истога дана сам са тим новцем уплатила огрев који ми је данас стигао“ каже захвална бака Ибоја.
„Преко његових чланова дошла сам до контакта од господина Вацића и захвалила сам му се у своје и мајчино име. Знате, некада је довољно да будете једноставно човек и ништа више од тога. Вацића сам посматрала за једног од оних истих безосећајних и користољубивих људи који себе називају „политичарима“, али ми је својим гестом и својом пажњом показао да се разликује од њих и да у себи има људскости која данас чиними се ишчезава из нас људи“ завршава бака Ибоја.
Свој гест прокоментарисао је и лидер Српске деснице Миша Вацић:
„Организација коју предводим створена је вољом човека, обичног човека, радника, сељака… свих оних који искрено воле своју државу и свој народ и за узврат ништа притом нису тражили. Тим људима и таквом човеку мени је част да помогнем. Данас ми је бака Ибоја јавила да су јој стигла дрва и угаљ . Пре неколико месеци бака Србислава ми је јавила да је прошла уплата за струју. Од чланова из Новог Сада чујем да су радови на крову чика Лазара ратног војног инвалида у завршној фази и да агрегат који смо му поклонили даје светлост коју Лазар годинама није угледао. Бака коју сам заштитио од лопова и манијака опоравила се од шока… и много таквих вести мене чине срећним човеком. Сви ти људи којима сам помогао и учинио нису били чланови Српске деснице ни пре помоћи ни после ње, ово не радим због политичких поена, гласова, маркетинга ово радим јер ме то испуњава. Када ми се ти људи сутра захвале ја им кажем: хвала што сте веровали у мене, хвала што сте се баш мени обратили за помоћ и хвала што ће те сутра ви другоме учинити. То није смисао политике, то је смисао чојства, мог и нашег постојања.
Солидарност, Срби!
