За Еспресо политичке кандидате коментарише некадашњи портпарол десничарске организације “СНП 1389” и бивши саветник у Министарству за Косово и Метохију
Председнички избори су на прагу. У недељу ће председника бирати готово цела Србија.
Укупан број бирача у Србији који ће имати право гласа на председничким изборима 2. априла износи 6.724.172. На изборној листи налази се 11 имена.
Председнички кандидати су: Александар Вучић, Саша Јанковић, Војислав Шешељ, Вук Јеремић, Бошко Обрадовић, Саша Радуловић, Александар Поповић, Милан Стаматовић, Мирослав Паровић, Ненад Чанак, Лука Максимови
За Еспресо овог пута политичке кандидате, али и њихову политику коментарисао је Миша Вацић, некадашњи портпарол десничарске организације “СНП 1389” и бивши саветник Кабинета за Косово и Метохију.
Он за Еспресо открива ко је његов фаворити и за кога верује да ће однети победу 2. априла.
Фаворит Мише Вацића је Александар Вучић, за кога је такође убеђен да ће однети победу.
– Он побеђује у првом кругу, а сви они који буду имали мање процената од Белог треба да се пензионишу,. Ако један шарлатан може да има више од њих њима није место на тај начин да буду у политици. Мислим да су зато демократе, Тадић, Живковић и сви остали изабрали Сашу Јанковића да би њега жртвовали. Онај Ко буде други постаће неко у кога ће ЦИА и НАТО уложити све да би срушили стабилност Србије и вратили нас у онај мрак 2000. година кад се губило, пљачкало, кад се држава издавала, хапсила омладина…
Ово су његови коментари о председничким каднидатима:
Александар Вучић
За њега бих посебно истакао подршку Виктора Олбана, подршку Владимира Путина, али и његове странке Јединствена Русија. Мислим да је тиме недвосмислено и јасно показано свим људима који њих цене као симболе слободног света који пружају отпор ЦИА администрацији и НАТО империјализму да су они препознали у Вучићу лидера слободног света за Балкан. Значи не само за Србију, него за цео Балкан јер он превазилази све границе.
Саша Јанковић
Он је српска Хилари. Тачније, он је Хилари на овим изборима. Верујем да ће проћи као Клинтон, а да како иза њега стоји та агресивна либерална клика која је заправо само у декларативним наводима толерантна и демократска а води се истим говором мржње и прогоном неистомишљеника, баш као код Хилари.
Саша Јанковић против Вучича заједно са својим присталицама наступа мржњом, тако да је он оличење агресивне либерално-грађанске тоталитарног погледа на свет. Они да се питају своје политичке противнике би затварали а можда и погубили. Из њихове мржње која се осећа у сваком њиховом наступу је све очигледно какви су они заправо.
Војислав Шешељ
Шешељ има моје велике симпатије. Сагластан сам да је његова идеологија бесмртна, али она није барем у овом тренутку или барем не на тај начин одржива. Драго ми је што није у истом табору са овим мрзитељима, либерално грађанским досовским ЦИА НАТО кандидатима.
Шешељ се доследно бори за своје идеје, с тим што тренутно време није да су те идеје на тај начин за реализацију али барем не ради против своје државе као други кандидати. Он се политички не слаже са Вучићем, има своју идеју, али то није разлог да ради за страну агентуру.
Вук Јеремић
Нешто боље припремљен глумац од стране западне агентуре. Док је Јанковић екстремни јуришник, Јеремић је упакован као нека грађанска десница која је ту да привуче симпатије грађана оних које Јанковић не може да придобије. Значи Јанковић је један од оних који би шамарали и вешали своје неистомишљенике, како то често пишу на Твитеру, а код Вука је то умереније због чега мислим да је он опаснији.
Он је оличење пословице „Вук у јагњећој кожи“. Додао бих за њега ону дечију песмицу:
– Вуче, вуче бубо лења, шта ће рећи поколења, водио си живот буран а остао некултуран – то је апропо оног његовог превртања столова у Њујорку и бахатог живота у ком имитира „Секс и град“. Таква особа нам не треба поготово зато што је нејасно одакле му милиони за кампању. Он је перфидније оружје од Јанковића.
Бошко Обрадовић
Он је задњи део на тој скали НАТО кандидата.Јанковић је ектремна левица, Јеремић је центар, а екстремна десница агенције „ЦИА“ и америчке изгубљене администрације Хилари Клинтон је Бошко Обрадовић. Он је класични НАТО десничар и тотално је разобличен својим нападима на Путина и Вучића и руско оружје. Нико не може да буде искрени српски десничар ако се противи наоружавању своје државе и војске. Његова осуда је показала ко је заправо центар моћи који стоји иза њега а то су ЦИА и НАТО. Путин и руско оружје су мач који показује ко је на којој страни. Бошко Обрадовић је наступио против твога, и ту више нема лаже! Они су кукавичје јаје постављено од стране НАТО-а администрације за српску десницу.
Саша Радуловић
Доста је било. Обичан циркузант и доста је било Саше Радуловића!
Александар Поповић
ДСС – зар они још увек постоје?
Пошто ја знам да не постоје?
Милан Стаматовић
Домаћин са Златибора ме невероватно разочарао својим позивом ЦИА/НАТО кандидатима на ратговор, због квази нерегуларности изборног процеса. Тако да се овим сврстао на страну оних који су против стабилности државе.
Мирослав Паровић
Један искрен, честит добар момак. Он је нешто попут Шешеља. Има добре, здраве идеје, повезивање севропском десницом, с новом Европом, очигледно је да није сарадник агенције „ЦИА“ и НАТО-а и да није против своје земље. Добар је избор његовог трећег пута, да није за или против Вучића већ да постоји и неки трећи пут. Он као трећи играч, који није ни држава нити онај који хоће да руши државу ће проћи како ће проћи, а ја му свакако желим што бољи резултат.
Ненад Чанак
Чанак је фашиста. Искрено, баш искрено фашиста.
Лука Максимовић
Он је једнократни циркузант и експеримент Срђе Поповића. Прво је био занимљив Младеновчанима, сад је занимљив младима по Србији, али врли брзо ће се изгустирати. Већ на следећим изборима неће имати никакву популарност. Он је тренутни талас који долази и пролази као летњи хит. Он је слушан током једног лета и више га се после нико не сећа. Видело се у његовим гостовањима у пар емисија да нема никакав предлог, никакву идеју, никакву поруку, ништа. Занимљива је појава као бели коњ у оделу са вуненим чарапама, тако чупав. Али то је нешто што може бити занимљиво само једну кампању, и беспредметно је о њему размишљати за следеће изборе.
(Сузана Трајковић)
Извор: espreso.rs
