Вест о смрти краља Александра Kарађорђевића у Марсељу, 9. октобра 1934. године, шокирала је Европу. Човек који је тога дана пуцао на владара Југославије и француског министра Луја Бартуа променио је ток историје свих држава на Балкану.
Тог судбоносног 9. октобра 1934. године био је уторак. Kраљ „Ујединитељ“, Александар I Kарађорђевић, после пута преко Цетиња и Дубровника, коначно је стигао у Марсељ, у коме је требало да отпочне своју званичну посету Француској.
Тачно у 16 часова краљ је напустио палубу југословенског разарача којим је стигао до Француске. Предвиђено је да главни дочек буде у Паризу, па га је у Марсељу дочекао само министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан високог ратног савеза.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Kраљ Александар је у пратњи ових званичника сео у отворен аутомобил, иако је било предвиђено да се вози блиндираним возилом. Због коњице која је ишла испред, поворка се кретала веома споро, а краљ је поздрављао и махао окупљеном народу.
А онда, око 16 и 20 часова зачули су се пуцњи који су заувек променили историју Југославије. Владо Георгијев Черноземски уписао се у анале као човек који је у Марсеју убио југословенског краља Александра Kарађорђевића и ранио француског министра унутрашњих послова Жан Луј Барту, који је касније преминуо од рана.
У гужви која је уследила, Черноземског је мачем оборио француски полицајац, а затим су га погођеног са више метака у тело на смрт претукли окупљени грађани. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбедности, где је и умро, према званичним извештајима, не изговоривши ниједну реч.
Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милео је до полицијске станице, где му је пружена прва помоћ. Међутим, лекари ништа нису могли да учине. Неколико минута после 17 часова, краљ Александар I Kарађорђевић од Југославије издахнуо је не долазећи свести.
Черноземски је био члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), која је имала за циљ стварање независне државе Македоније. Уместо тога, организација је касније постала инструмент бугарске политике на Балкану.
Завереници који су стајали иза Черноземског имали су за циљ рушење Југославије коју су сматрали “тамницом народа” који живе под српском доминацијом. Због овога је вероватно настала и легенда по којој је краљ Александар пре него што је умро рекао чувено: “Чувајте ми Југославију”.
Данас се сматра да је краљ одмах умро и да је реч о миту.