О овом догађају из 1926. године постоји низ верзија, међутим најрелевантнија је она коју је и сам Црњански касније помињао
Двобој, познат и као витешко разрачунавање, била је метода којом се вековима бранио углед, стицао престиж, решавао сукоб, али и освајала љубав.
Свет памти многе окршаје, а ни наша земља не заостаје у јунаштву, те се Србија сећа бројних спорова окончаних брзим потезањем ороза.
Мимо суда, пред сведоцима и по унапред познатом правилнику, падала је одлука о томе ко је био у праву, а један од најзанимљивијих двобоја који су се одиграли на овим просторима био је обрачун чувеног писца Милоша Црњанског и ратног великана Тадије Сондермајера.
Мегдану је претходила жучна расправа о томе чији су авиони бољи, француски које је заступао пилот, или немачки којим је Црњански био оочаран, а писац је Сондермајеру упутио низ увреда и на двобој изазвао чак пет пилота. Четворица су то глатко одбила, знајући да би тиме усмртили једног од највећих српских стваралаца, међутим узданица ратног ваздухопловства је морала одбранити част војске, те је прихватио изазов.
Пошто се двобој сматрао незаконитим, Црњански и Сондермајер договорили су се да онај ко погине, званично буде пријављен као страдао у лову, а поприште сукоба десило се у Вршцу.
Старинске пиштоље, коришћене у двобојима раније поседовала је породица Дунђерски, која им је и обезбедила оружје.
Писац и пилот изашли су из шињела својих професија и стали на пољану, а онда…
Црњански први пуцао
О овом догађају из 1926. године постоји низ верзија, међутим најрелеванија је она коју је и сам Црњански је касније помињао. Према њој, први је пуцао управо писац, а како је био невешт са пиштољем, промашио је Тадију, метак није прошао ни близу пилота, ком је остало само да повуче ороз и доврши егзекуцију, и Црњанског пошаље у “вечна ловишта”.
Соднермајер је уперио пиштољ у писца, нанишанио, затим узвикнуо “Одустајем” и пуцао у ваздух, поштедевши живот човеку који ће три године касније написати једно од најчувенијих дела наше књижевности “Сеобе”.
Бука и бес…и витештво
Овакав гест пилота разбеснео је Црњанског, који је познат као “власник” бурног темперамента. Чуђење се прелило у гнев, те је почео урлати на ривала тражећи од њега да пуца. Годинама касније, евоцирајући успомене на тај дан, писац је признао како је „у Сондермајеру било нечег витешког“.
Друге верзије
Поред ове, о “истини” на пољу недалеко од Вршца, испричане су бројне приче. Према речима једних Сондермајер је превише дуго нишанио те су га секунданти, људи који су били задужени за регуларност двобоја прекинули. По некој трећој причи, пилот није умео да пуца из старинског пиштоља те је ороз повлачио више пута, али није успео да испали метак.
Поједини Срби током прве половине 19. века били су опседнути двобојима, који је у то време био легалан начин решавања сукоба. Шуме и пољане Србије памтиле су неке од невероватних окршаја, а један од најчувенијих био је управо овај, који је на срећу по српску културу и војску прошао без жртава.