Наталија Обреновић, прво кнегиња, затим краљица, једина је која је преживела насилно гашења династије Обреновић, јер је у том тренутку већ увелико била разведена од краља Милана и боравила је у иностранству
Ипак, убиством њеног сина, краља Александра, након Мајског преврата, Наталија је постала једина наследница свега што су поседовали Обреновићи, а сада, готово 80 година од њене смрти, појавили су се сродници, који потражују наследство, али – тестамент је и даље запечаћен у Француској.
Истини за вољу, наследници су се појавили још пре петнаестак година, али до данас нису успели да дођу до тестамента, а Наталија Обреновић преминула је још 1941. године, што значи да је њена заоставштина мистерија пуних 78 година.
Браћа Србољуб и Слободан Јаковљевић добили су потврду од Основног суда у Горњем Милановцу да су потомци Јакова Обреновића, полубрата кнеза Милоша, владара Србије од 1815. до 1839. и у другом периоду од 1858. до 1869. године. Они су ту потврду стекли још 2004. године, а затим их је такву пресуду суда добило још педесетак потомака Јакова Обреновића.
И док се један од њих представљао као Његово краљевско височанство, очигледно претендујући на трон Републике Србије, други су јасно усмерени на наследство. О томе сведоче и судска решења, којима је браћи Јаковљевић потврђено сродство са славним Обреновићима.
- Предлагачи су предлогом и на рочисту лично и преко пуномоћника предложили да суд утврди на основу приложених доказа да су предлагачи Србољуб и Слободан Јаковљевић потомци Јакова Обреновића и да као наследници имају одређена наследна права која се тичу покретања извршења тестамента Kраљице Наталије Обреновић у делу који се односи на заоставштину намењену потомцима Господара Јакова Обреновића пред француским судом надлежним за расправљање заоставшитине Kраљице Наталије Обреновић – наводи се у бразложење решења Општинског суда у Горњем Милановцу из августа 2004. године.
Даље пише и следеће:
- У конкретном случају предлагачи су тражили од суда састављање и потврђивање исправе која би предлагачима Србољубу и Слободану Јаковљевићу служила као доказ да су потомци Јакова Обреновића, а ради оставаривања одређених наследних права, тачније ради покретања извршења тестамента Kраљице Наталија Обреновић у делу који се односи на заоставштину намењену потомцима Јакова Обреновића пред надлежним француским судом.
Др Сузана Рајић, редовна професорка Филозофског факултета каже да жеља сродника да добију наследство које им припада, није чудна и у складу је са свим законима, а очигледно је да посредство суда неопходно. Такође, важно је и што су се ти људи огласили, како бисмо имали уредну генеалогију Обреновића.
- Наследство које је добила након Александрове смрти, она је њиме располагала, увећавала имовину, давала под закуп, имала дивиденде – каже др Рајић.
Ипак, тачан садржај Наталијиног тестаменат и даље остаје мистерија.
- Нико тестамент није видео, значи да није отворен – каже Рајић.
О предметима који су били у поседству Обреновића највише се може сазнати на основу аукцијских спискова. Сребрнина, порцелан, антиквитети, радови на текстилу, акварели, предмети од слонове кости, мермера и камена, намештај чак 16 краљевских соба… Све је то доспело до аукцијских кућа, а на списку за само једну аукцију нашло се чак 1.200 предмета који су припадали Обреновићима.
- Наследници раде добру ствар за своје потомке, јер право наследства неће застарити. Али какви су то интереси француске владе, која не да тај тестамент? Сви рокови су пробијени. Непроверена информација јесте да је Наталија улагала вредносне папире у њихове брзе пруге, велика средства вуку тај капитал – открива професорка Рајић, додавши да задржавање тестамента нема логике, имајући у виду да је Наталија Обреновић била српска грађанка.
Др Рајић додаје да би наследници требало да се уједине, ангажују француског заступника и да постигну да држава стане из њих, јер је то једини начин да се сазна садржај тестамента Наталије Обреновић.
- Питање тестамента је озбиљно правно питање. Француска влада не реагује на правне захтеве. Ту постоје неке игре које су иза наших очију. Да су се наследници фокусирали само на богатство, вероватно би били ближе решењу – каже професорка, додајући да престиж тога да неко у себи има Обреновићке крви вероватно има већу улогу.