Аутор: Весна Веизовић
Мистерија везана за блокадере и пленумаше који већ месецима паралишу земљу, гурајући је ка ивици грађанског рата, чека да буде одгонетнута. Јер када је реч о њиховој организацији – фигурирају два важна питања – ко и на који начин. У више наврата тема наших истраживања биле су НВО структуре, и појединци везани за њих. Анализе јесу биле темељне али недовољне да понуде објашњење за феномен везан за моделе функционисања блокада и пленума, те начина на који се идеје једногласно усвајају, а затим и без грешке спроводе. Тешко је отргнути се утиску да беспрекорност са којом се директиве одозго спроводе није само ствар ажурности и одговорности играча по дубини. По среди мора бити шема.
МИСТЕРИОЗНИ САСТАВЉАЧ ЗАХТЕВА
Један мејл то открива. Наиме, упркос покушајима да то остане најбоље чувана тајна, аутор овог чланка је дошао у посед мејла који сугерише да теме око којих се дебатује на пленумима нису резултат предлога изнутра, већ директиве споља. Наиме, сваки факултет у блокади има своју мејл адресу коју контролише група посвећених, најактивнијих пленумаша, који су познати и осталим студентима. Та чињеница опште је место. Оно што интригира пажњу јесте ко је аутор дописа и власник мејла са кога стижу предлози за акције, блокаде али и идеје о којима се расправља на пленумима. Нема сумње да постоје чувари ове тајне и да је њихов број мали. Упркос томе, директиве се беспоговорно усвајају и спроводе. Месецима. И нико у томе не види ништа спорно, нити сумњиво.
Тешко је назрети циљ, будући да се из дана у дан мења, и све више подсећа на смернице деловања коалиције „Србија против насиља“. Осим циљева који одговарају циљевима коалиције прозападне опозиције и невладиног сектора који је и започео ову „цветну револуцију“, како је тренутно називају, сличне су и пароле, начин обраћања, па најзад и механизми којима се служе и једни и други – те захтев да европске институције интервенишу у Србији.
За те потребе, први су путовали авионом до крајњих европских дестинација, а студенти су се, ваљда, ради жртве и буђења емоција, одлучили да иду бициклима. На реду су и они који ће подвиг поновити трчећи, све у нади да би међународна заједница могла интервенисати не на Косову и Метохији како би ослободила Србе који већ годинама чаме у шиптарским тамницама без икаквог основа осим националне припадности, него да моле да нам се укине суверенитет и у централној Србији наметне колонијални статус. Али они тога нису свесни. Они само следе директиве пристигле са – мистериозног мејла који је алфа и омега блокада.
НЕКА ГОРИ ХИЉАДУ ПОЖАРА
Уназад неколико месеци, када је све ово што данас гледамо било незамисливо, један од познатих пленумаша, дете одгојено на европским фондовима, из НВО породице, Павле Цицварић, написао је – „нека гори хиљаду пожара, да не знају који пре да гасе“. У међувремену, заиста се запалило хиљаду пожара, а један од њих букти од 14. априла испред зграда РТС-а у Београду, у Таковској и на Кошутњаку, као и испред РТВ-а у Новом Саду. Наводно, разлог ових блокада је што су побуњени студенти, који иначе и не гледају РТС, схватили да ова национална телевизија није довољно извештавала о њиховим блокадама, протестима, бесмисленим шетњама по Србији, као и о путу у Стразбур.
Колико је последња теза неодржива говори у прилог чињеница да су студенти блокирали зграде националне телевизије 14. априла, а да су студенти у Стразбур стигли 15. априла.
Чак и да је било добре воље да се извештава о њиховом понижавајућем доласку у Стразбур, где их је дочекао један хрватски посланик, организована и плаћена група Срба из Србије, и веома мали број људи из дијаспоре, као и мигранти међу којима је било и Албанаца са Косова и Метохије, то није било могуће јер су блокаду ових интитуција претворили у вест број један. Да ли је можда то и био план?
РТС У ПРВОМ ПЛАНУ, ПА ТЕК ОНДА СТРАЗБУР
Занимљиво да су медији који активно подржавају блокадере, попут Н1 и Нове С, више вести посветили блокадама, него доласку студената у Стразбур. Још занимљивије је да су поменути медији који подржавају сваку акцију не само против режима, него и против државе и који су активно учествовали у протестима „Србије против насиља“, не као објективни извештачи већ јасно опредељени пропагандисти, на место блокада дошли истовремено са блокадерима.
Овај пут са мистериозног мејла стигао је још један предлог плана који је једногласно усвојен. Он кореспондира са захтевима коалиције „Србија против насиља“, а тиче се прозападних гласила, који су међу првима оптужили РЕМ да не функционише у складу са „својом мисијом и да је под политичким утицајем“. Поменуте медијске куће нису добиле обећану националну фрекфенцију. Ипак било би наивно закључити да је по среди тек осветнички чин.
Буди пажњу да „истеривачи правде“ нису видели ништа спорно у раду РЕМ-а у моментима када се емитовало више ријалити програма, неукусних по сваком основу, као ни у осталим садржајима националних телевизија који је апсолутно дегутантан и не испуњава задату програмску шему, али су уочили да је проблем то што нису добили националну фрекфенцију. И тада, у току предизборне кампање „Србије против насиља“ лидери ове коалиције су са тапијом на туђу родитељску бол, у ходу мењали разлоге протеста – па се негде између купања у дечјем базену испред Скупштине и плакања за трагично страдалом децом у Рибникару, појавио још један разлог протеста – Нова С није добила националну фрекфенцију.
У РЕЖИЈИ МЕДИЈСКИХ МАГНАТА
Сада су ти исти захтеви, невероватном брзином, постали „захтеви студената“. Исти речник, исти сценарио, идентичне пароле. Једино што је промењено јесте мистериозни пошиљалац, који свој идентитет крије како се не би угрозила структура организације. Уместо директних напада од стране опозиције и НВО сектора, напади сада долазе преко „спонтаних“ пленума и блокада, уз свесрдну подршку „оштећених“ медија.
Када се све коцкице сложe, добија се права слика: рушење РЕМ-а није никакав захтев студената, него директива истих оних централа и штабова са седиштем ван Србије. Студенти нажалост нису ни свесни да су пијуни у игри коју режирају медијски магнати и политички ментори споља, а која за циљ има потпуну контролу медијског простора Србије.
ПРОМЕНА ВЛАСНИЧКЕ СТРАУКТУРЕ ЈУНАЈТЕД МЕДИЈА
Занимљиво да је почетком године промењена власничка структура Јунајтед медија, односно да су одређене кабловске програме попут спортских и забавних канала, од стране Драгана Шолака, купила e& Group државна телекомуникациона компанија из Уједињених Арапских Емирата у сарадњи са PPF Group– инвестиционим конгломератом из Чешке. Међутим, главни пропагандни канали и портали попут Н1 и Нове С остали су у власништву Драгана Шолака.
Иако је овај медијски магнат обећао да ће задржати уређивачку политику и да неће бити отпуштања радника, канали који су доносили највећу добит су продати. То не значи да се одрекао главног задатка – доспети на националну фрекфенцију и преко РЕМ-а утицати на читаву медијску сцену у Србији. Преговори о дистрибуцији канала Н1 и Нова С нису само питање тржишта, овде је реч о борби за контролу медијског наратива у Србији, јер онај ко контролише медије контролише све остало.
Док SBB, под контролом страних власника, често настоји да својим програмима створи слику Србије као нестабилне државе, Телеком, као национална компанија, има дужност да штити медијски простор од доминације странаца и политички обојеног новинарства. У том случају, свака одлука Телекома да у свом пакету промовише домаће, објективне и државотворне садржаје, а ограничи оне који раде против интереса Србије, не треба да се посматра као цензура, већ као легитимна одбрана медијског простора.
БОРБА ЗА МЕДИЈЕ
Када овако поставимо ствари, јасно је да блокада РТС-а није крајњи циљ оних који инструишу студенте. Ако томе додамо чињеницу да ни владајући режим није задовољан извештавањем РТС-а који свакодневно прави искораке из националног наратива, те је предмет критика, долазимо до праве мете ове „цветне револуције“ – РЕМ-а. Јер онај ко контролише РЕМ, не само да ће контролисати то ко ће добити националну фрекфенцију, него ће имати приступ много ширем аудиторијуму и моћи ће да намеће жељену медијску стварност.Управо зато су захтеви за распуштање РЕМ-а синхронизовани са захтевима из протеста „Србија против насиља“, и истим оним које годинама артикулишу медији под капом Драгана Шолака и United Media.
Механизам је транспарентан за онога ко жели да види:
- Студентима се преко анонимног мејла шаљу инструкције које су очигледно припремљене од стране медијских и НВО центара.
- У тим инструкцијама приоритетан постаје РЕМ као кључни проблем у Србији (!?), иако просечан студент тешко да зна шта РЕМ ради, или како функционише.
- Блокаде РТС-а су спектакл који треба да произведе слику масовног незадовољства и створи алиби за радикалне промене у регулаторним телима.
- Иза свега стоје интереси медијских структура које нису успеле да легалним путем добију националну фреквенцију.
ПЕШАДИЈОМ ДО КОЛОНИЗАЦИЈЕ
Ово није борба за демократију, него битка за монопол над истином. Студенти су у овом плану само пешадија, емоционални оклоп за интересе оних који ни у једном тренутку не штите српски народ, него сопствене пословне и политичке планове.
Крајњи сценарио је једноставан, распустити садашњи РЕМ, инсталирати нове чланове блиске НВО сектору и медијима који су служби прозападне политике, преко новог РЕМ-а добити националну фрекфенцију за медије као што су Нова с и Н1 и на тај начин преузети информативни простор Србије.
РТС није циљ већ само привремена станица на путу до комплетног медијског колонијализма. Какву нам онда будућност нуде студенти који беспоговорно извршавају директиве послате са анонимног мејла, прихватајући правила игре по којој је аутор анониман, и објашњење да је то стога да се не би „угрозила безбедносна структура организације“.