Ни после више од две деценије од почетка ратова на простору бивше СФРЈ, још није стављена тачка на избегличку причу.
Претходне недеље одложено је исељење ратног ветерана Драгана Чоловића, али само – привремено.
Овај ратни ветеран избегао је најпре из Ријеке у Книнску Крајину, а од 1991. године до 1995. године га нико није сматрао избеглицом. Тек од „Олује“ он добија статус избеглице. Ратовао је пет година, али је и одликован. Тврди да је завршио три факултета и био први обавештајац генерала Ратка Младића.
Овог старијег човека Комесаријат жели да исели и да, у стан у ком је до сада живео, усели другог старијег господина, такође из Хрватске. Човек који би требало да се усели у тај стан не жели да се Драган исели, па предлаже да живе заједно, што није могуће.
Након што је дошао у Србију живео је по избегличким центрима са ћерком и сином, јер су му супругу убили, каже, Шкорпиони. За достојанствен живот овај човек је заборавио. Живи од ратне војне инвалиднине, са ћерком у 30 метара квадратних, а за сина каже да се снашао јер црта фреске по црквама Србије.
Од 2008.године се уселио у стан као и све остале избеглице тражећи кров над главом тј. право на коришћење стана који је управо намењен избеглицама са простора БиХ и Хрватске.
– Комесар Цуцић је рекао да су сва решења написана, па и за мене, да бих касније сазнао да су решења изгорела у бомбардовању, наводно – започиње причу Чоловић.
– Буџет за избеглице је до 2004.године био 2,7 милиона евра по тим документима свака фамилија има право на 20.000 евра. Тај новац су поделили преко интересних зона, Министарстава, финансирање буџета Србије обећавајући станове – тврди Драган.
И док износи своје ставове и убеђења упозорава нас да је веома узнемирен и под стресом, као и да лек мора попити тачно у секунди показивајући на хрпу таблета која стоје на дохват руке.
Оно што Драгана највише боли је сазнање да је половина станова у згради у којој борави додељена особама које нису избеглице.
– Муп Републике Србије је због таквих ствари кривично гонио Комесаријат, а управо је Комесаријат институција која финансијски управља моћно својим капиталом, јер над тим капиталом контролу нема нико – каже ратни ветеран.
– Жена која је живела до мене је добила стан од Комесаријара, а радила је у Комесаријату. Три раднице из Комесаријата су добиле стан, а један од њих је Мулија Марковић која сада брани Комесаријат као приватни адвокат – убеђен је Чоловић који за себе каже да је био узоран станар који је све плаћао у стану у ком живи.
Сам Драган није седео скрштених руку већ је предлагао највишим званичницима да стан у Ријеци замени станом у Београду и тако реши свој проблем, тврдећи да се то никада није довело у разматрање као и да се случај, по његовим речима, „развио као хлеб од јечма“.
Већ изморен и измучен од приче о проблему на који појединици бескрупулозно жмуре, али и живота који је проживео, Драган нам отвара душу и каже да неће више моћи да издржи поновни притисак од стране надлежних, не улазећи у детаље болести.
Чоловић на крају није знао да нам каже колико има бодова како би конкурисао за стан у ком живи, јер наводно нико из Комесаријата то не уме да му каже.
Понајвише га боли чињеница што као инвалиду нема ниједан бод до сада, а како каже, не зна ни који степен инвалидности има господин из Хрватске који треба да се усели на његово место.
Ратног ветерана смо оставили мирног у станчицу барем на неко време, надајући се да ће се изгеличка олуја примирити заувек.
У наставку погледајте видео-снимак:
Извор: espreso.rs
