Ујак најбољег фудбалера Хрватске Луке Модрића Јово Допуђ сведочио је пред Хашким трибуналом против хрватског ратног злочинца генерала Анте Готовине
Јово је био мајор Војске Републике Српске Крајине и командант 4. лаке пешадијске бригаде 7. севернодалматинског корпуса, а блиски је рођак Лукине мајке Радојке Допуђ и обоје су из села Крушева поред Обровца.
Они су били једина српска фамилија у том месту, све до ратова деведесетих, кад су морали да беже од усташа. Страшно су страдали и за време Другог светског рата, кад су усташе Независне Државе Хрватске побиле половину породице Допуђ у логорима Јасеновац и Стара Градишка.
Бесмислена борба
Јово Допуђ је 1993. поднео захтев да буде ослобођен дужности у Војсци РСК. Удовољено му је и он је демобилисан. Кад су га приликом сведочења у Хагу упитали зашто је 1993. усред ратних сукоба тражио да напусти армију, он је између осталог рекао:
– Нисам видео смисао те борбе… и данас га такође не видим. Не видим смисао свих тих догађања. Не знам ко је шта добио, ко је шта изгубио, али чини ми се да је свак’ изгубио. Ето, то је.
Запослио му родитеље
То су чињенице које су од Луке Модрића крили родбина и родитељи, пре свих отац Стипе, али и медији у Хрватској, који нису желели да дискредитују једног од својих најбољих спортиста у историји.
После свега, фудбалер Реал Мадрида је, несвестан свог порекла и како су му скончали преци, прославио друго место на Светском првенству у Русији певајући загрљен са осведоченим усташом Марком Перковићем Томпсоном.
– Лука и његови родитељи су за време рата избегли у Задар, који је још од Другог светског рата био најокорелије фашистичко и усташко гнездо. Замислите сад да се тамо, усред рата, сазнало да је Лукин ујак мајор у Војсци Републике Српске Крајине. Ко зна шта би било с Модрићима, нарочито с његовом мајком Радојком, Српкињом из Крушева. Она сигурно не би преживела! Те чињенице су морале да буду избрисане из свести Лукиних родитеља и фамилије, то је била тајна која се чувала по цену живота – испричао нам је човек из Задра, посредством којег смо дошли до информације да је Радојкина породица страдала у Јасеновцу и Старој Градишки.
Лукин ујак Јово Допуђ до почетка деведесетих био је директор фабрике трикотаже „Трио“ у Обровцу, а тамо су се преко њега запослили Модрићева мајка Радојка и отац Стипе. Јово је 1993. године тражио да буде демобилисан, а после пада Крајине 1995. преселио се у Србију и ту је живео до 16. августа прошле године, кад је изненада преминуо.
Он је 2008. године сведочио пред Хашким судом против Анте Готовине. Он је у свом исказу говорио о томе да су Срби напустили Крајину због гранатирања цивилних циљева које је наредио Готовина, а не по наређењу крајишких власти, како су тврдили Хрвати.
Јову је са судом за ратне злочине повезала организација „Веритас“ и њен председник Саво Штрбац, који се у разговору за Информер присетио да је било тешко убедити Допуђа да се појави у својству сведока.
– Прво је пристао, а онда је рекао да не може да сведочи. Кад сам га питао зашто, одговорио ми је да има сестру која је удата за Хрвата и живи у Хрватској, да има и нећаке. Рекао је да их воли као своју децу и да никад себи не би опростио ако би својим сведочењем њима направио проблеме. Дуго су трајали преговори с њим, убеђивања зашто је добро да сведочи, не зарад српске или хрватске стране, већ искључиво зарад истине. На крају је отишао у Хаг, а чим је слетео у Београд, позвао ме је и рекао да се осећа као да је скинуо огроман терет с леђа – испричао нам је Штрбац.
Ко је срушио цркву
Иначе, Хрватско државно тужилаштво из Сплита је 2015. године подигло оптужницу против Јове Допуђа и још седморице српских официра због наводног ратног злочина. Хрвати су Допуђу и осталима на терет стављали смрт 214 цивила у подручју Обровца од 1991. до 1993. године. Поред тога, оптужени су да су као команданти дозволили својим војницима мучење и силовање цивила, као и уништавање имовине.
„Задарски лист“ је отишао и корак даље, па је својевремено, баш после сведочења у Хагу против Готовине, објавио да је Јово Допуђ срушио католичку цркву у Крушеву.
„Допуђ је добро знан мештанима Крушева, одакле је родом, и Обровца, где је живео до 1995. Сећају га се по тврдом великосрпском држању током рата, а у Крушеву је позната и прича како је управо он један од оних који су 1992. до темеља срушили Цркву Светог Јурја у том месту“, писао је својевремено овај лист.
С.Р.
Извор: informer.rs
