Пре неколико година Србију је узбуркала прича о необичном пријатељству између монаха Амвросија и вучице Алфе.
Два жива бића спојена случајно, нераскидивом везом била су спојена заувек. Монах ју је добио на поклон од једног голијског горштака кад је била стара само 15 дана.
Хранио ју је млеком на цуцлу, мазио и пазио и у осмом месецу ова животиња постала је брза, хитра и спретна – баш онаква каква треба да буде. Међутим, ипак су их раздвојили. Тадашњи Владика Жички Хризостом одлучио је да због безбедности верника, који обилазе манастир Kовиље, питому вучицу уклони из манастира. Тако је и било.
Тешка срца раздвојили су се човек и вук, а Алфа је одведена на салаш у војвођанско село Ђурђево у азил за псе у власништву Швајцаркиње, Монике Брукнер.
- И код монаха и код вучице препознавала се урођена потреба за слободом, њиховом самоћом као и снажан осећај самопоштовања и поноса на несвакидашње пријатељство – изјавио је за РИНУ, Миланко Даниловић, тадашњи новинар РТС који је радио прилог о овој необичној причи.
Алфа, навикнута на беспућа Голије, у Војводини је, како каже Миланко, променила длаку, али и ћуд.
- Радећи са њом, постала је и моја љубимица. Посетио сам је у Ђурђеву 2012. године. Била је окружена чопором од сотинак паса, тиха усамљена и неповерљива. Била је некако равнодушна и другачија од оне вучице каква је била у Kовиљу – прича познати новинар.
Миланко није заборавио Алфу, стога често позива Монику да провери у каквом је вучица стању и како је служи здравље.
- Увек је прво питам – да ли је наша вучица у животу? Kаже ми да је срећна, умиљата одавно јој се вратило голијско расположење и стекла је велике пријатеље међу запосленима у азилу, али и међу псима. Више сукоба нема – присећа се Миланко разговора са Швајцаркињом.
Добио је и слике омиљене вучице. Kаже, изгледа боље него пре седам година, али ни из далека као на својој Голији у друштву монаха Амвросија.
