Годину дана касније, из необележене гробнице есхумирано је његово обезглављено тело, а глава покојника до данас није пронађена.
Данас се навршава 22 године од киднаповања монаха Харитона Лукића у центру Призрена, убрзо након што су немачке снаге KФОР-а ушле на територију Kосова и Метохије. Годину дана касније, из необележене гробнице есхумирано је његово обезглављено тело, а глава покојника до данас није пронађена.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Харитон Лукић рођен је у селу Сеоце код Kуршумлије 1960. године као Радослав Лукић. У својој 35. години изабрао је монашки пут, а 1995. године своје хришћанско путовање започео је као искушеник у манастиру Црна Река.
Две године касније, још увек као искушеник, премештен је одлуком тадашњег епископа Епархије рашко-призренске Артемија у Призрен, у манастир Светих Архангела који се тих година активно обнављао и поред ратних сукоба на простору бивше Југославије.
Он је званично замонашен 1998. године и то је било прво замонашење у овом манастиру након 550 година.
Отмица, мучење и вештачење масакра
Монах Харинтон тог 15. јуна пресретнут је од стране ОВK наочиглед сведока међу којима су били и припадници немачких снага KФОР-а, који по изјавама сведока нису ништа урадили да спрече очигледну отмицу. Оца Харитона су терористи извукли из аутомобила и на силу угурали у своје возило.
Од тада се монаху Харитону губи сваки траг. Више од годину дана након нестанка, тачније 8. августа, његово тело ископано је из необележене гробнице у албанском селу Тусус, а у непосредној близини нађено је још неколико тела убијених Срба, страдалих највероватније истог дана.
Трагови мучења били су очигледни. Тело је било обезглављено, а скелет је идентификован на основу мантије, џемпера, његове бројанице и докумената.
Извештај вештака био је шокантан. Харитону Лукићу одсечена је глава и део кичме оштрим предметом, поломљена су му ребра, кости леве руке и неколико пршљенова. На мантији је уочен велики број убода у пределу срца, а на основу трагова посекотина на мантији, у пределу стомака, сумња се да је био и зверски распорен.
Наводно је једна жена албанске националности видела када су „муџахедини играли фудбал са одрубљеном главом монаха Харитона“, те је своја сазнања испричала његовој монашкој браћи. Сумња се да је његова глава бачена у неки од бунара у Призрену и околини.
Извештај вештака, сви прикупљени докази и изјаве сведока предати су Међународном суду у Хагу, али до данас није расветљено ко стоји иза мучења и овог свирепог убиства.
Посмртни остаци оца Харитона након есхумације однешени су у манастир Грачаница код његовог духовног оца Артемија, а већ сутрадан пренети су у манастир Црна Река. Сада почива на месту са којег је кренуо на свој монашки пут.