„Око врата су постављене мине, мораћу, тешка срца, да цркву и себе браним оружијем“.
14. децембра 2000. године протојереј Радомир Никчевић се затворио у Влашку цркву на Цетињу и ступио у најстрожији пост (без узимања хране и воде) да би спријечио проваљивање у храм чија је обнова била у току и његово присвајање од стране тадашњег удружења грађана пријављеног у полицији, које је себе назвало „Црногорском православном црквом“.
Сматрајући се одговорним за заштиту православних светиња на Цетињу, будући да је парох цетињски, протојереј Никчевић се на овај корак одлучио након учесталих и више пута поновљених напада групе насилника на овај Саборни храм. Између поноћи и један сат, група је поновила напад на Влашку цркву, али протојереј Никчевић успио је да одбрани светињу.
Напад на Влашку цркву најавио је истјерани из Васељенске патријаршије и проклетству предати распоп Мираш Дедеић, поглавар у полицији регистрованог удружења грађана које себе назива „Црногорском православном црквом“. Тадашњи премијер Владе Црне Горе г. Филип Вујановић представницима Митрополије Црногорско-приморске обећао је државну заштиту Влашке цркве од напада насилника, али на том плану ништа није учињено.
У Влашкој цркви управо су тада обављани санациони радови, који су требали да буду завршени до 16. децембра 2000, за када је у њој заказана Св. Архијерејска Литургија поводом редовног братског сабора свештенства Митрополије Црногорско-приморске. Нападом насилника на цркву, ови радови су прекинути.
Напад на Влашку цркву само је био наставак сличних нецивилизацијских манифестација црногорских антиправославаца и богобораца у Његушима, Чеву, Бајицама, Бајрамовици, Ђиновићима, Милијевићима, и још неким селима подручја у историји познатог као Катунска нахија, који су нажалост организационо и медијски подржаних од тада актуелне црногорске власти која ће такву политику наставити и у наредних 20 година. Напади на православне светиње појачавани су како су се приближавали који избори као и референдум о статусу Црне Горе.
Вјерни народ СПЦ је био уз свог проту, како на Цетињу тако и широм Црне Горе, одбранили су Влашку цркву од Дедеића и његове секте!