На недавној паради Либијске националне армије која је одржана пре неколико дана поред Бенгазија као подешалон приказан је био и самоходни вишецевни ракетни лансер Морава који су 2018. године купили Уједињени Арапски Емирати, а Либији су били уступљени као донација и помоћ како би се зауставила офанзива ривалске ГНА формације из Триполија.
Међутим, ово није прво појављивање самоходног вишецевног ракетног лансера Морава. Наиме,први снимци појавили су се у новембру прошле године када је на Твитеру осванула слика српског ЛРСВМ (лансер ракета вишецевни модуларни) у саставу снага Либијске Националне армије маршала Халифе Хафтара, који представља брану турском утицају у Либији, а чије снаге у борби против муслиманске браће подржавају Египат и Уједињени Арапски Емирати, као најоданији савезници.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Међутим, оно што је изазвало забуну био је пропратни коментар да једница ЛНА Тарик Бин Зајед која је одржала показну вежбу у пустињи користи српски ПВО систем?!. Морава ПВО систем? Наравно да је то глупост, јер ко је видео слике знао је о чему се заправо ради и да то није никакви ПВО систем. Међутим, на то колико се касније видело нико није ни обраћао претерану пажњу, па се почело увелико писати о ПВО систему Морава.
Поводом појаве „Мораве“ у либијској пустињи руски војни канала „Звезда“ позивајући се на своје изворе саопштио је да су овај борбени систем Хафтаровим снагама испоручили Уједињени Арапски Емирати, који већ како се неформално тврди поседују овај ракетни систем ( према подацима ако се позивамо на непрецизну Википедију око 50 ових система). Иначе УАЕ су после Египта највећи снабдевачи наоружањем овог ратног лидера који располаже са једном батеријом овог борбеног система.
Иначе ваља додати да су УАЕ купили 36 лансера модуларних у пакету калибра 107 мм и 122 мм, који су у ову заливску државу извезени 2017/2018 године, а уступљени Хафтаровој ЛНА 2020 када су по први пут и јавности били приказани.
Како је настала Морава
Овај артиљеријско-ракетни систем настао је као искључиво домаћи производ. Конструктор је био Војнотехнички институт (ВТИ) у сарадњи са пар домаћих фабрика из Крушевца и Чачка.
ЛРСВМ (лансер ракета вишецевни модуларни) настао је као плод домаће памети и идеја дуге конструкторске школе оваквих система још од доба ЈНА. Управо са овим системом Србија се сврстала у ред 18 земаља света које су способне да произведу овакав ракетни систем.
Кратак опис
Ракетни систем „морава” намењен је за уништавање живе силе, фортификацијских објеката, лакооклопљених борбених и неборбених возила на различитим даљинама, у зависности од типа ракета који се користи. Морава је замишљена као универзална, аутоматизована лансирна платформа, независна од типа ракете, која ће бити лансирана, и од типа возила на који се монтира. Овај ракетни систем је замишљен као модуларни, који кад се појавио далеке 2011. представљао је савремени тренд у свету.
Војска Србије сматрала је да има потребу управо за једним оваквим системом за савремени начин ратовања, који ће омогућити у зависности од мете која се напада да се употреби одређени тип ракете.
Развој овог артиљеријско ракетног система започео је средином 2010. године, а прво приказивање јавности имао је на Сајму војне опреме и наоружања Партнер 2011. Јануара 2012. изведена су била и прва ланисрања ракета на полигону Никнци са ракетама „огањ“, „град“ и „пламен“. У јуну 2013. овја систем је поново приказан са сајму „Партнер 2013“, само што је батерији лансирних возила било придодато и логистичко возило, које је приказано први пут.
Састав система
Батерију ЛРСВМ (лансер ракета вишецевни модуларни) „Морава“ чини шест аутоматизованих платформи монтираних на теренском возилу ФАП 1118 БДС/А 4 конфигурације 4×4 са продуженом кабином на које је су интегрисани СУВ и ИНС, лансирни модули са ракетама 128 мм „огањ” (2×12 комада), 122 мм „град” (2×12 комада) и 128 мм „пламен” (4×16 комада). Свакој батерији су придодата и три логистичка возила са полуаутоматском дизалицом за превоз и претовар лансирних модула на лансирну палтформу.
СУВ срце „Мораве“
Срце ЛРСВМ чини систем за управљање ватром (СУВ) домаће производње који обезбеђује комплетну аутоматизацију. У СУВ је уграђен балистички модул који одређује елементе гађања (азимут и елевацију) на основу положаја циља у односу на лансер, узимајући у обзир врсту ракете којом се гађа, температуру горива и атмосферске услове (атмосферски притисак,температуру ваздуха и промену интезитета и правца ветра са висином). Подаци о географском положају и оријентацији лансера и положају циља задају се учитавањем путем флеш меморије, ЦД, радио-везом преко КИС-а, означавањем положаја на електронској географској карти. Подаци о географском положају и оријентацији лансера могу да се одреде и аутономно на основу уграђеног ГПС пријемника и ИНС-а.
Морава поседује и инерцијални навигациони систем, који је развијен у ВТИ-у интегрисан је са ГПС пријемником, који се користи за одређивање почетних услова за одређивање положаја лансера. У систем за управљањем ватром ЛРСВМ „морава” су интегрисани балистички модули за ракете „огањ”, „град” и „пламен”.
Ракете спаковане у контејнер
Ракете за ЛРСВМ „Морава“ спаковане су модул, односно већ се налазе унутар цеви које су са предње и задње стране затворене поклопцима израђеним од поликарбоната. Морава је контруисана тако може на лансирно возило да користи кутијасте модуле за ракете 128 мм „огањ”, за 122 мм „град” и за „пламен Д” – 128 милиметара. Може да дејствује у свим временским условима од +50 до –30 степени целзијусових. У Либијском случају на лансер монтирана је комбинација модула са ракетама калибра 122 мм и кутијасти лансер са ракетама „пламен Д“. Иначе Ваљевски Крушик”је главни финализатор модула , односно пре испоруке у овој фабрици се врши наоружавање, херметизација и финална провера контејнера.