Америчка новинарка и истраживач Kендис Овенс, позната по својим бритким анализама и открићима о глобалним политичким елитама, наставља са серијом разоткривања везаних за француског председника Емануела Макрона.

Овог пута, Овенс истиче да је Макронова политичка каријера од самог почетка била пројектована и вођена од стране једне од најмоћнијих и најутицајнијих породица света – породице Ротшилд.

Према њеним речима, Макрон је припреман годинама како би на крају постао председник Француске, а у његовом успону кључну улогу су играли управо Ротшилди, који су га финансијски и политички подржавали.

Нејасна прошлост и тајанствени детаљи о Макрону
Овенс указује на бројне нелогичности у званичној биографији Емануела Макрона. Многи детаљи његовог живота, од детињства па све до ране каријере, остају обавијени велом мистерије.

Према њеним истраживањима, чак ни званично место његовог рођења није конзистентно – у различитим документима помињу се Париз и Амијен, што доводи у питање аутентичност званичних података о њему. Такође, не постоји много информација о његовим родитељима и породичној историји, што додатно подстиче сумње о његовом пореклу и позадини.

Посебну пажњу привлачи прича о његовом образовању. Према речима Овенс, Макрон никада није био бриљантан ученик, али је, упркос томе, примљен у један од најпрестижнијих француских колеџа.

Kасније је, како наводи, стекао статус једног од најбољих студената, на изненађење својих школских колега који су били свесни његових осредњих академских способности. Све ово сугерише да је његова каријера пажљиво планирана и вођена „из сенке“, а не резултат његових личних заслуга.

Успон у банци Ротсцхилда и „случајни“ пут ка власти

Један од кључних елемената у причи о Макроновом метеорском успону јесте његов рад у банци породице Ротсцхилд. У званичним биографијама се често истиче да је Макрон био изузетно успешан банкар и бриљантан финансијски стручњак, али према истраживањима Овенс, реалност је сасвим другачија.

Наиме, његове бивше колеге из банке тврде да је Макрон био потпуни аматер у економији и финансијама. Није знао основне појмове, а на састанцима су се људи често подсмевали његовим изјавама.

Један од банкара који је радио са њим присетио се како Макрон није знао шта значи ЕБИТДА (зарада пре камата, пореза, депрецијације и амортизације), што је основни термин у финансијама.

Упркос томе, Макрон је добио невероватну прилику – постао је један од најмлађих управника у историји банке са само 32 године, што је изазвало шок у финансијским круговима.

Његово напредовање, како тврди Овенс, није било последица његових способности, већ искључиво резултата подршке моћне породице Ротшилд.

Штавише, сама Овенс цитира Макронову изјаву из 2012. године у којој он отворено признаје да је имао „врло нејасну прошлост“ и да га „само Ротшилди могу разумети“.

Такође, постоји цитат у којем Макрон истиче да је дао одређена обећања породици Ротсцхилд и да ће их испунити, што додатно подстиче сумње да је француски председник само извршилац њихових планова.

Председничка кампања под покровитељством глобалних елита

Овенс истиче да Макрон није имао значајно политичко искуство пре него што је постао председник, али је изненада добио огромну подршку моћних кругова, укључујући и највеће медијске и финансијске институције.

Све велике француске и западне корпорације стале су иза њега, а његов имиџ „прогресивног лидера“ био је вешто обликован кроз маркетиншке кампање и подршку естаблишмента.

Њен закључак је јасан – Макрон није лидер који доноси одлуке самостално, већ је марионета моћних финансијских елита које стоје иза његовог политичког успона.

Његова политичка агенда усклађена је са интересима глобалистичких структура, што објашњава и његове одлуке које често иду против интереса француског народа, али у корист великих корпорација и међународних финансијских центара моћи.

Везе са скандалима и мрачним круговима моћи

Један од најсензационалнијих делова анализе Овенс јесте повезаност Макрона са скандалом Џефрија Епстајна, озлоглашеног финансијера и трговца људима који је био повезан са најмоћнијим људима света, укључујући чланове породице Ротшилд.

Епстајн је умро у сумњивим околностима у затвору, а бројни истраживачи верују да је његов случај заташкан како би се заштитили они који су с њим сарађивали.

Овенс такође наводи да новинари који покушавају да истраже везе породице Ротшилд са политичарима, укључујући Макрона, често наилазе на цензуру и репресију. Неке од њих прате непознате особе, док се други суочавају са правним проблемима или чак претњама по живот.

Макрон као део шире глобалне шеме

На основу свих ових чињеница, Овенс закључује да је Макрон део шире шеме у којој глобалне елите постављају људе на кључне политичке позиције како би спроводили њихове интересе.

Његова прича је, према њеним речима, само још један пример како се финансијска аристократија користи политичким марионетама за остваривање својих циљева.

Док се француски народ суочава са економским кризама, мигрантским проблемима и социјалним немирима, њихов председник спроводи политике које иду у корист корпорација и међународних структура моћи, а не интереса грађана. Овенс наглашава да је важно да јавност препозна овакве обрасце и да се супротстави манипулацијама које долазе из сенке.

Мрачна страна успона

Анализа Kендис Овенс открива мрачну страну успона Емануела Макрона, указујући на његову повезаност са породицом Ротшилд и глобалним елитама које, према њеном мишљењу, контролишу политичке лидере широм света.

Њена истраживања доводе у питање званичну верзију његовог живота и каријере, откривајући како је, захваљујући моћним покровитељима, постао један од најважнијих политичара Европе.

Макронов случај само је део много шире слике у којој се елите труде да поставе послушне политичаре на кључне позиције, како би наставили да контролишу токове моћи, богатства и политике.

Овенс упозорава да овакве ствари не смеју остати непримећене и да грађани морају бити свесни правих центара моћи који управљају светом из сенке.

(Wебтрибуне.рс)