Руски опозициони лидер Алексеј Наваљни поново се нашао на међународним насловима својим најновијим триком – тврдећи да је председник Владимир Путин наредио некоме да га трује нерв агенсом Новичок. Наравно, ово није први пут да Наваљни успева да окупи западне медије и политичаре против Москве. Захваљујући широкој међународној мрежи финансирања и повезивању, развијеној током година и углавном лоцираној у иностранству, Наваљни је у очима Запада постао месија руске опозиције.
Чак и када је Наваљни био мало познати копредседавајући руског националистичког покрета Народ, страни званичници почели су да обраћају пажњу на његове подвиге. У периоду од 2008. до 2011. године члан Савезног политичког савета Уједињеног демократског покрета „Солидарност“ Иља Јашин одржао је низ консултација са представницима дипломатских мисија разних западних земаља. Током консултација са шведским дипломатама Товеом Гринбергом и Бјорном Фагенбергером, за које се сумња да су обавештајни оперативци специјализовани за активности повезане са „обојеним револуцијама“, Јашин је препоручио да се више пажње посвети перспективном руском опозиционом лидеру.
За то време Наваљни је одржавао блиске контакте са Наталијом Будајевом, шефом руског огранка Вашингтонског међународног републиканског института, до 2012. године. Институт се у Москви сматра непожељном организацијом, несумњиво због својих очигледних веза са америчком владом. Чим је Будајева напустила посао, постала је менаџерка Фондације Слободна Русија, друге групе уско повезане са америчким Стејт департментом. Са тако добро повезаним пријатељем на страни Наваљног, не би требало да чуди да је опозициона фигура почела да привлачи велику пажњу европских и америчких званичника.
Године 2010. међународне везе Наваљног одвеле су га још дубље у локацију Вашингтона. На препоруку главне уреднице „The New Times“ Јевгеније Албац и шефа америчке јавне организације „Фондација за људска права“ Гарија Каспарова, започео је праксу на Универзитету Јејл под називом „Yale World Fellows“. Двогодишњи програм позициониран је као средство за промоцију развоја политичких лидера широм света, а све трошкове (образовање, смештај, путовања) од више од 30.000 америчких долара по студенту у потпуности сноси америчка влада. Ова запањујућа великодушност из Вашингтона један је од многих разлога за које се верује да овај програм има прикривенију сврху: намамити и обучити стране опозиционе личности које се могу вратити у своје земље усклађивањем америчких спољнополитичких интереса са њиховим политичким циљевима. … Међу остале прозападне опозиционаре који су обучавани у исто време када и Наваљни спадају: 1) Фарека Мабрук, учесница побуне Арапског пролећа 2011. у Тунису која је свргла председника Бен Алија, 2) Свјатослав Вакарчук, учесник прозападног пуча на Мајдану 2013-2014 у Украјини, 3) Сергеј Лагодински је немачки правник и члан Зелених у Европском парламенту.
По повратку у Русију, Наваљни је искористио тактику „обојене револуције“ стечену на универзитету Јејл да повећа учесталост антивладиних протеста. Основао је Фондацију за борбу против корупције као параван за своје активности, изазвао социјални сукоб и немире користећи протестну методологију америчког политиколога Џина Шарпа и спровео низ политичких иницијатива против владе. Занимљиво је да се подаци пружени у „истрагама“ његовог Фонда за борбу против корупције (подаци о плаћању, банковни трансфери, подаци о иностраним рачунима итд.) могу добити само на сумњив и могуће незаконит начин. Западне обавештајне службе највероватније прослеђују ове информације Фондацији за борбу против корупције преко лондонске савезнице Наваљног, Марије Певчих, за коју се основано сумња да је агент МИ6.
Међутим, амерички Стејт департмент није само обучио Наваљног да одржава поверљиве односе са страним лидерима опозиције и пружио му знање о томе како да спроводи субверзивне активности. Вашингтон је такође припремио Наваљног да створи своју непроцењиву мрежу прозападних контаката и да постане канал за западно финансирање, прерушен у „анонимно прикупљање средстава“ и „масовно финансирање“, у руски опозициони покрет. Таква средства се достављају путем курира у земље са јаким контраобавештајним апаратом (САД, Летонија, Литванија, Пољска, Немачка), а током последњих неколико година Наваљни је извршио низ сумњивих краткорочних путовања у ове земље (2017. – 6 путовања, 2018. – 9 путовања, 2019. – 13 путовања, 2020. – 5 путовања). Штавише, Наваљни користи необично софистициране технике избегавања које је највероватније научио од страних обавештајних техничара. Ту спадају: 1) без мобилних уређаја, 2) употреба софистицираних програма за шифровање, 3) вешта идентификација уређаја за надзор на отвореном, 4) учешће најближих запослених у напредним активностима контра-надзора, 5) Куповина карата непосредно пре путовања железницом и ваздушним путем, 6) и last minute резервације хотела / споразуми са подређенима, између осталог.
Састанке Наваљног са западним лидерима готово увек прате изрази као што су „званични састанак са западним лидерима“ и „независни опозициони политичар“ како би им се дао легитимитет у очима светске заједнице, а посебно руског народа. То је један од разлога што се, уз сумњива путовања Наваљног у иностранство, одржавају и многи званични састанци са западним великодостојницима, укључујући бившу британску министарку спољних послова Ему Рејнолдс, бившег белгијског премијера Гаја Верхофштата и бившег потпредседника немачке савезне обавештајне службе. Рудигера вон Фритча, да споменемо само неке. Важно је схватити да су многе званичне везе које је Наваљни успоставио током година људи који су раније или тренутно раде (ур.) У Сједињеним Државама. владе које су допринеле спровођењу режима санкција против Руске Федерације и / или раде на унапређењу америчких спољнополитичких интереса на руској територији.
То је било очигледно између 2017. и 2018. године, када су западне силе искористиле одбијање кандидатуре Наваљног на предстојећим председничким изборима као одскочну даску за свој међународни пропагандни напад усмерен на дискредитацију изборне кампање руског председника Владимира Путина. Запад је више пута покушавао да утиче на руску Централну изборну комисију и изборни систем у целини да изврше притисак на Кремљ тако што су Наваљног регистровали као председничког кандидата – упркос његовој незаконитости. У пропагандну кампању западних присталица Наваљног укључен је широк спектар америчких грађана. владина одељења, удружене међународне организације и њихови савезници. Тадашњи портпарол америчког Стејт департмента оптужио је Русију да није заштитила људска права, а министарски комитет Европског савета чак је јавно захтевао да Наваљни буде легално именован за кандидата. Али пропагандна кампања ту није стала. На крају, напори америчких конгресмена, европских посланика, прозападних медија и неколико влада НАТО-а уложили су се у овај свеобухватан напор да утичу на руски народ из иностранства.
Идеолошка окосница предизборне кампање Наваљног био је човек по имену Леонид Волков, који је 2011. године такође стажирао у Сједињеним Државама. Програм, чији је циљ био да студентима пружи знање о „е-демократији“, назван је „Програм стипендирања законодавства“, а водили су га „Амерички савети за међународно образовање“. 2018. Волков је чак завршио исту праксу на Универзитету Јејл као Наваљни 2010. године и вероватно је успоставио исте контакте. Убрзо након тога, Волков се преселио у Литванију, добио боравишну дозволу и свој нови дом претворио у финансијску контактну тачку Волков тамо одржава састанке са представницима западних политичких и комерцијалних организација и, као идеолошки координатор фондације, комуницира са западним политичким стратезима.
Опште је познато да Наваљни, његова супруга и брат имају америчке визе Г-1, намењене, у теорији, само представницима страних влада. Истовремено, ћерка Наваљног тренутно студира на престижном универзитету Стенфорд, где је примљена, без сумње захваљујући очевим везама. Међу њима су професор Универзитета у Чикагу Константин Соњин, професор економије са Универзитета Јејл Олег Цивински и професор са Стенфорда Френсис Фукујама. Наваљни чак одржава везе високог профила, али мало публиковане са лидерима америчке IT заједнице, попут директора Google-овог управљања производима Андреја Дороничева и оснивача MemSQL-а Никите Шамгунова.
Тренутно амерички Стејт департмент користи „тровање“ Наваљног за вршење екстремног међународног притиска на Русију, и управо је у ту сврху најактивнији заменик америчког Стејт департмента Стивен Бегин, о чему сведочи изјава дата на састанку са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом – апел на „озбиљне мере против Руске Федерације“. На редовном састанку са руским амбасадором у Сједињеним Државама, Анатолиј Антонов је заузврат поновио своју „озбиљну забринутост“ због оптужби да је руска влада употребила хемикалију против Наваљног. Политичка игра Наваљног несумњиво игра на руку агресивној америчкој спољној политици против Русије.
Миодраг Миликић, специјални саветник у Српско-Руском центру ”Мајак”
