Сматрам да специјални рат против Србије никада није ни престао. Он је покренут онога тренутка када су велике силе одлучиле да разбију Југославију. Санкције, бомбардовање, 5. Октобар , пребацивање борбе за Косово из УН у ЕУ, мартовски прогон Срба, пљачкашке приватизације, све су то последице специјалног рата. Циљ је увек био исти, сломити Србију и довести марионетску владу која ће бити послушник западних земаља. Дати територију, ресурсе и војнике за њихове ратове.
У нашем случају, мислим да мета није Русија, нажалост нисмо толико битни. Мета је искључиво Србија, једина земља региону која није наклоњена НАТО.
Специјални рат се води пласирањем лажних вести за које је и сам НАТО рекао да су уз тероризам, и цyбер криминал највећа претња светском миру, обуком појединаца и група ван нападнуте земље, давањем техничке или новчане помоћи завереницима који се налазе на територији земље која је мета напада , или пак отвореним мешањем у унутрашње послове слањем специјалних јединица које би извеле преврат или помогле пуч са циљем скидања ,, диктатора “ , довођењем демократије или слично а како би се тобоже помогло обичном народу.
Коначној акцији увек претходи припрема. На домаћем односно на терену земље која је мета напада врши се припремање. Држање јавности у страху, немиру , тензији, пласирањем лажних или надуваних прича кроз контролисане медије или преко познатих личности.
Изазивање спонтаних протеста има један циљ. Испитивање пулса , да ли би народ изашао на улице у случају позива. Прво се направи у једном граду, а ако је резултат задовољавајући организује се у још 2/3 како би се развила логистика и координација. То је последњи тренутак када службе безбедности нападнуте земље морају да реагују. Никакво развијање протеста по територији целе земље се не сме дозволити. Нека постоје критике због људских права и слобода. Јер ако се поклекне, пожар ће бити катастрофалан. После то нико не може да заустави. Анализирање претходних дешавања у свету јасно показује да је свака власт која је дозволила под притиском споља протесте у више градова на својој територији на крају оборена.
Управо тако је у власт у Србији дозволила формирање организације Отпор која је волшебно у свим већим градовима отворила канцеларије са свом пратећом опремом у једном дану. То је све само не спонтано организовање. Био је то класичан специјални рат потпомогнут појединим деловима домаће службе безбедности. Слично се дешавало за време тзв. Арапског пролећа, затим у Украјини итд. Постоје десетине случајева у којима су учествовали ЦИА и Британска служба у којима су на сличан начин обаране владе суверених држава.
Елементе специјалног рата може исто тако користити и држава против опозиције. Измишљањем афера везаних за њихове лидере, пласирањем вести да их финансирају стране службе, убацивањем својих агената у структуру опозиционих странака при њиховом формирању да би их касније,, будили “ ради рушења или преузимања истих тих странака.
Резиме је да се у данашње време, свака појава мора пажљиво анализирати, упоредити са сличним у земљи и свету, добро сагледати могуће последице у наредном периоду па тек онда изаћи са закључцима ко је и зашто нешто организовао. Јер у земљи која се налази у нашој ситуацији мале су шансе да се било шта организује сасвим спонтано и чисто.
Аутор: Илија Животић
