Без обзира на то да ли је Божић имао своје поријекло у појединим римским или неким другим паганским светковинама, временом се уобличавао и растао у срцима свих људи испуњавајући своју суштину – да спаја и да прашта. Можда је најбољи примјер прича из Првог свјетског рата када су њемачки и британски војници склопили примирје да би заједно прославили Божић.
Далеке 1914. године двије непријатељске војске биле су ушанчене у рововима, једна насупрот друге, на сјеверу Француске. Како не би осјећали носталгију за домовином, њемачки официри су својим војницима донијели јелке. Док су их украшавали свијећама, запјевали су пјесму ,,Тиха ноћ“. Одједном, са супротне стране фронта из британских ровова, зачуле су се гајде. Помало затечени, Њемци су ипак наставили са пјесмом, а Шкотланђани су их пратили на гајдама. Након што су отпјевали цијелу пјесму, поједини војници обје зараћене стране бојажљиво су иступили из својих ровова и крочили на ,,ничију земљу“.
Нико није запуцао. Убрзо су се окупили и остали војници и постигли необичан споразум који је ушао у историју – обуставили су сукобе на Божић. Провели су вријеме размјењујући животне приче и играјући фудбал. Иако су Њемци били шокирани тиме што Шкоти нису носили ништа испод килта, ипак су успјели да ,,добију“ Британце резултатом 3:2.
На жалост и једних и других, одмах по престанку празника вратили су се у своје ровове. Службено, примирја за Божић 1914. године није било. Али записи и дневници војника у рововима код Фрелингхиена, говоре другачије. Вођен биљешкама двојице учесника овог догађаја, Шкота Џима Којла и Њемца Алберта Шмита, писац Pehr Thermaenius написао је и књигу под називом ,,Божићна утакмица“, а снимљен је и филм инспирисан овим догађајем. Да су се питали војници, можда би рат био окончан већ тих дана.
Иван Гајин, Илустрована Политика
Преузето са: sedmica.me
