Војвода Живојин Мишић, најпознатији српски војсковођа Првог светског рата, а такође најбољи стратег у моферној српској историји, заклопио је очи на данашњи дан 1921. године. Борио се са туберкулозом једнако снажно као и са непријатељима свог народа, али овај пут није однео победу. Кроз читав живот многи нису очекивали од њега огромне успехе које ће временом чинити и победе које ће донети српском народу.

Већ током Првог српско-турског рата 1875-1876. године биће награђен Златном медаљом за храброст. Током наредних ратова и мирнодопских година напредоваће кроз службу услед своје огромне посвећености према војној науци. Прва права препрека за Мишића биће пензионисање марта 1904. године на наговор мајских завереника, који су ово правдали такозваном лојалношћу Мишића према тада непостојећој династији Обреновић. Нажалост запашће у велике дугове, услед вишечлане породице коју је имао са својом женом Лујизом. Коначно биће реактивиран у службу 1909. године на предлог Радомира Путника, једног од људи који је највише веровао у Мишића током читавог њиховог познанства.

Као помоћник начелника штаба Врховне команде уз генерала и будућег војводу Путника осмислиће планове за ослобађање Старе и Јужне Србије од Турака. Након Кумановске битке биће унапређен у чин генерала. Биће поново пензионисан 1913. године да би након Видовданског атентата био реактивиран. Највећи успех његове војне каријере у Ослободилачким ратовима 1912-1918. године биће контранапад током Сувоборске операције, односно нама познате Колубарске битке. Тада ће се налазити на челу Прве српске армије, која је у овој борби имала кључну улогу, а сама победа је плод Мишићеве процене и вођства. Због овог успеха добиће чин војводе.

Једини је командант српске војске који се противио повлачењу преко Албаније и заговарао борбу до последњег, чак и кроз герилски начин ратовања. Пред ослобођење окупиране отаџбине јуна 1918. године биће постављен за начелника Врховне команде, а такође поново је био један од главних стратега офанзиве на Добро поље, а затим ослобођење Отаџбине.

Слава ти див јуначе за сва дела у име српског рода! Нека твоја душа нађе мир у загрљају Христа Бога!