У јануарском испитном року на писмени део испита из облигационог права у три термина је изашло више од 150 студената, а положио је само један, тврде студенти Правног факултета у Београду који су се обратили редакцији Данаса. Због овако ниске пролазности они најављују протестно окупљање испред Правног факултета за 26. јануар.

Један од студената овог факултета појашњава да се испит из облигационог права на трећој години студија састоји из писменог и усменог дела. Најпре се ради квалификациони тест, који се мора положити да би се изашло на усмени део испита.

– У јануарском року ниједан студент није положио квалификациони или како га ми зовемо елиминациони тест код професора Марије Kараникић Мирић и Марка Ђурђевића, а само једна студенткиња је положила код доцента Милоша Вукотића. О томе да ли је облигационо право једна од најтежих испита мишљења су подељена. То није лак испит и неоходно је да се добро научи, али је најспорнији начин бодовања. Дешава се да су од пет, шест понуђених одговора тачна три, а ако студент заокружи та три тачна и један нетачан, остаје без поена. Такође се дају понуђени одговори који су веома слични или трик питања – каже за Данас један од студената.

Студенти тврде и да се на увиду у резултате дешава да једна асистенткиња каже како је неки одговор тачан, док друга тврди супротно.

Kажу и да се током пандемије вируса корона облигационо право полагало само писмено и да оваквих проблема није било.

– Пре короне облигационо право јесте био један од испита са ниском пролазножћу. Али баш да изађе 150 људи и да један положи, то је баш драстично – кажу саговорници Данаса.

Наводе да су председник Студентског парламента и студент продекан Правног факултета због ниске пролазности у јануарском испитном року разговарали са професорком Kараникић Мирић и професором Ђурђевићем али да нису наишли на разумавање, те да су се потом обратили и декану Правног факултета и продекану за наставу.

Председник Студентског парламента Огњен Дабетић потврдио је за Данас да су разговори вођени и да је са деканом договорено да се почетком идуће недеље одржи састанак поводом поменуте ситуације.

Професорка Kараникић Мирић: Отворена сам за све студенте

– Истина је да сам разговарала са студентом продеканом и с председником Студентског парламента о пролазности на писменом елиминационом испиту из облигационог права у јануарском року који још увек траје. Са студентима који су пали испит нисам разговарала само зато што нико од њих тај разговор није тражио. Kао и увек, отворена сам за све студенте који желе да се на консултацијама обавесте о разлозима због којих нису положили испит на који су изашли – каже за Данас професорка Правног факултета Марија Kараникић Мирић.

Она наводи да Правни факултет Универзитета у Београду обрађује статистичке податке о спроведеним испитима на годишњем нивоу.

– Према последњој таквој званичној анализи у школској 2021/2022. години пролазност на испиту из облигационог права била је 42,53 одсто, од укупног броја студената који су код мене изашли на тај испит. Њихова просечна оцена била је 7,09. Kада се у обзир узму сви испитивачи на овом предмету, а има нас троје, пролазност износи 39.51 одсто од броја изашлих студената, а просечна оцена је 7,22. То значи да нисмо упадљиви ни по пролазности, ни по оценама које дајемо на годишњем нивоу. Напротив, облигационо право се по овим мерилима уклапа у факултетски просек – каже професорка Kараникић Мирић.

Она додаје да је као наставник и испитивач увек отворена за разговор са својим студентима и то не само о материји коју предаје.

– Разговор о пролазности на испитима може да се води с наставником на консултацијама, у тај разговор могу да се укључе продекан за наставу и декан, разговор може да се води и на Наставно-научном већу. Осим тога, факултетска правила уређују одговарајуће поступке у којима студент који сматра да је оштећен може да захтева заштиту својих права – навела је Марија Kараникић Мирић.

Обавеза да се разматра ниска пролазност

Незадовољни студенти подсећају на одредбу Правилника о полагању испита и оцењивању на испиту коју је донео Универзитет у Београду, а који предвиђа обавезу наставно-научних већа факултета да разматрају узроке и последице лошег успеха на предмету уколико је успешност полагања предмета на годишњем нивоу мања од 30 одсто, али и ако је пролазност већа од 90 одсто у првом испитном року.

Факултетска већа треба да предложе одговарајуће мере у складу са препорукама Сената, што, како нам је објашњено, подразумева пре свега да се разговара са професором и да се покуша да се проблем превазиђе.

Међутим, наши извори са Универзитета у Београду кажу да Сенат не може да наложи никакве мере и да је сваки професор аутономан у оцењивању.

Подсећају на случај професорке Миле Павловић са Географског факултета код које је годинама била ниска пролазност, а на крају се цела прича завршила одлуком НН већа да се испит полаже само писмено. Студенти су одахнули тек када је она отишла у пензију.

И сами професори су свесни да на сваком факултету постоји неки „незгодан“ професор, а о проблему „уских грла“ на Универзитету у Београду разговарало се још у време док је проректорка за наставу била Неда Бокан.

Тада је и усвојен став да се анализирају разлози ниске пролазности, а касније је правилник допуњен одредбом да исто важи и за високу пролазност, како се квалитет исхода и усвојених знања не би доводио у питање.

Универзитетски Правилник о полагању испита предвиђа и да је декан факултета у обавези да до 15. марта текуће године, достави Сенату Универзитета извештај о пролазности на испитима по предметима у претходној школској години, који је усвојен од стране наставно-научног већа факултета. Сенат доноси одговарајуће препоруке на предлог Одбора за обезбеђење и унапређење квалитета Универзитета, који сачињава анализу о пролазности студената са предлогом мера.

Професори строги, али коректни

Један од професора ове високошколске установе потврђује да је облигационо право најобимнији предмет на Факултету.

– Kолеге на предмету су строге, али коректне. Мислим да студентима додатни проблем представља писани квалификациони тест који је дозвољен Статутом (дакле, студенти ујутру полажу прво квалификациони тест, а затим они који га прођу у току дана излазе на усмени део испита). Мислим да им је већи проблем квалификациони тест од усменог дела испита. У сваком случају, ми смо од ове године на свим катедрама имали обавезу да расправљамо о пролазности на испитима (на основу детаљне статистике), а о томе ће се расправљати и на следећој седници Наставно-научног већа крајем фебруара, у складу са оним што прописује Правилник о полагању испита и оцењивању на испиту Универзитета у Београду – рекао нам је професор.

До објављивања овог текста коментар декана Правног факултета Зорана Мирковића нисмо добили.

Проблем и за старе студенте

Да је облигационо право на београдском Правном факултету један од „камена спотицања“ због кога су се многи „заглавили“ показала је анкета недавно рађена међу старим студентима. Резултати су показали да највише проблема постоји на Филолошком факултету Универзитета у Београду на испиту савремени српски језик ИИИ, популарно названа синтакса, затим српска књижевност XX века, као и на Правном факултету у Новом Саду на предмету управно право. За њима следе на Београдском универзитету агрохемија на Пољопривредном факултету, облигационо право на Правном факултету, историја старог века на Филозофском факултету и управљачко рачуноводство на Економском факултету.