Српски председник Александар Вучић назвао је војна возила којима је косовска специјална полицијска јединица Росу кренула на административни прелаз Јариње „сафари возилима“ и, вероватно, с правом. Последњих година српска војска доживљава значајну модернизацију, а њене трупе опремљене су најсавременијим оружјем и војном опремом у региону.
Српски парламент је 2007. усвојио резолуцију према којој се званични Београд придржавати политике војне неутралности. Ова позиција, међутим, није спречила земљу да постане једна од најјачих на Балкану у погледу војне опреме, па и да развија војно-техничку сарадњу са Русијом и Кином.
У међувремену, Запад (првенствено Сједињене Државе) не жури да продаје Београду напредне војне системе: пре свега због ситуације са Косовом, и друго, због исте те војне неутралности Србије.
Кад већ смо већ споменули неутралност, у Београду ће се 11-12 октобра обележити 60. годишњица од оснивања Покрета несврстаних. „Захваљујући политици неутралности, можемо учити и од Истока и од Запада и примењивати само оно што је потребно нашој војсци. Нико други не може за нас да одлучи како ће изгледати наша стратегија и организација, како ћемо се наоружати“, рекао је још 2019. Александар Вулин, бивши министар одбране, а сада министар унутрашњих послова Србије.
Данас се српски официри школују на војним академијама широм света — у САД, Италији, Русији, Кини, Немачкој, Естонији, Француској, Великој Британији и Грчкој. Обука војних лица у иностранству је стара српска традиција: српски официри су се кроз историју школовали у различитим земљама, а касније су ти официри одиграли важну улогу у ратовима које је Србија морала да води током последњих 120 година.
Београд се 2006. године придружио америчком програму IMET (International Military Education and Training). Конгрес САД издваја 900.000 долара годишње за обуку српских официра. Од 2006. до 2012. године 137 Срба је стекло образовање у Сједињеним Државама, а до 2020. године – 300.
Школовање официра у Европи је углавном организовано преко НАТО програма DEEP (Defence Education Enhancement Programme). Српска војна академија учествује у заједничким пројектима са колегама из оружаних снага Чешке, Словачке, Јерменије и Италије. Наставници и кадети представљају своје научне радове на конференцијама у Великој Британији, Бугарској, Румунији, Немачкој, Босни и Херцеговини и другим земљама.
„Јачањем наших оружаних снага шаљемо сигнал да се Србија са јаком војском не плаши да ће је неко напасти, али ми такође нисмо агресори. Спремни смо за јачање стабилности у региону и свету, али никоме нећемо дозволити да нападне наш народ и угрози нашу територију“, рекао је 10. септембра министар одбране Србије Небојша Стефановић.
Поред тога, сваке године српски официри пролазе обуку на руским војним академијама, а посебно у Генералштабу Оружаних снага Руске Федерације. Други важан аспект руско-српског стратешког партнерства су заједничке војне вежбе. Ове године земље су отвориле ново поглавље у овој области сарадње: Србија је први пут у историји била домаћин једног такмичења у склопу Међународних војних игара — такмичења војне полиције „Чувар реда“. А то је уједни било и једино такмичење Међународних војних игара организовано у Европи.
Учествовала су војна лица Руске Федерације, Ирана, Казахстана, Катара, Кипра, као и војна полиција Србије, која је заузела прво место у укупном пласману.
Београд је већ изразио спремност да и 2022. године буде домаћин такмичења „Чувар реда“, а латиниамеричке, пацифичке, арапске државе, републике бивше Југославије, па чак и НАТО чланице (Турска, Грчка, Мађарска) показују жељу да учествују на овом конкурсу.
Осим тога, Србија активно учествује у заједничким вежбама са Сједињеним Државама и НАТО земљама. Тако су у септембру у Бугарској настављене трилатералне бугарско-српско-америчке вежбе Шабла 2021-2 (почеле су још у јуну, али су прекинуте након пада бугарског МиГ-29). Артиљерци Србије и Бугарске су на овим вежбама извели заједничку акцију, користећи ПВО системе „Куб“, „Нева“ и ловце МиГ-29.
Београд планира да до краја године одржи прве кинеско-српске војне вежбе. „Припремамо прве заједничке вежбе специјалних снага српске и кинеске војске и надамо се да ћемо их одржати до краја године. Србија ће послати око 30 војника у НР Кину. То ће нам дати прилику да учимо од кинеских колега, као и да са њима поделимо своје знање“, рекао је српски министар одбране Стефановић у марту.
Данас српска војна лица имају прилику да се школују на војним академијама различитих земаља, да изучавају руску, кинеску, немачку, француску и британску војну стратегију како би извукли најбоље и прилагодили та знања потребама своје војске. Више пута смо имали прилику да се уверимо да је српска војска једна од најспремнијих и најбоље обучених не само у региону, већ и у свету.
