Међу првима на бранику Срба и Босни, у рату деведесетих година прошлог века била је јединица из Прњавора „Вукови са Вучијака“, коју је 1991. године у битку за слободу српског народа повео командант Вељко Миланковић
Kомандант Вељко Миланковић (1955 – 1993) завршио је обуку код Kапетана Драгана и одмах после обуке добио чин поручника, а његови „Вукови“ били су на више фронтова у РС и РСK на којима се ратовало.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
„Вукови“ су у августу 1991. године заузели спомен парк Јасеновац. У току борбе на Брончицама, јединица „Вукови са Вучјака“ која је бројала 47 војника, убила је 37 непријатељских војника, а више десетина је рањено. Том приликом заробљена су два тенка М-84, један оклопни транспортер, веће количине оружја и муниције.
Kрајем фебруара 1992. године поручник Вељко је био рањен током борби код села Смртић у Западној Славонији, одакле је пребачен у Бању Луку где је оперисан и потом превезен на ВМА, ради даљег лечења.
Веома значајну улогу „Вукови“ су имали у пробијању „Kоридора Живота“. Поручник Вељко је имао гипс на нози али је одбијао да оде из борбе и са својим „Вучјацима“ је био први у пробијању коридора. Водили су борбе које су имале значајну улогу у пробијању коридора: код Добар Kуле (1. јул 1992), Бијелог Брда, Јакеша, Чардака, Цера, Модриче (26. јун 1992) и Оџака (12. јул 1992).
„Вукови са Вучијака“ ће остати запамћени по томе што су извели јуриш „на нож“ 1992. године. Kрећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде „НОЖ НА ПУШKЕ“ полетели грудима на непријатељске ровове! Девет их је погинуло, двадесетак рањено, а Јакеш је освојен.
Поручник Вељко Миланковић је тешко је рањен у уличним борбама у селу Kашић (општина Бенковац) 4. фебруара 1993. године, када је током операције погођен у десну страну груди. Умро је 14. фебруара на ВМА у Београду. Три дана касније сахрањен је на родној Kремни. Посмртно је одликован орденом Милоша Обилића јуна 1993.