Завршетак календарске године увек је добар повод за њену анализу и рекапитулацију, за својеврсно „свођење рачуна“ – како оних пословних, компанијских и/или државних, тако и оних приватних, личних, који се тичу појединца и његовог живота. Такође, то је и прилика да се на основу резултата и процене, засноване на чињеницама и валидним параметрима, осмисле планови за наредну, наступајућу годину.
Сходно томе, година која је за нама окончава се под сенком пандемије вируса Kовид 19, као примарним, планетарним обележјем у протеклих 365 дана, као што је то био случај и у њој претходној, преступној 2020, иако се целокупна људска популација у великој мери навикла да живи са вирусом, као и да се против њега бори и на тај начин што ће своју свакодневицу уподобити околностима сталног присуства невидљивог непријатеља.
Широм планете смењивао се талас за таласом епидемије, остављајући за собом велике губитке у економијама и, што је најтрагичније, бројне људске жртве. Нема државе која није осетила, у мањој или већој мери, деловање ове глобалне пошасти, а на не мали број њих ефекти и последице пандемије су имале врло драматичне резултате, са негативним предзнаком, који ће се још дуго осећати и биће потребне године да се санирају и достигне чак и предепидемијски ниво привредних показатеља.
Што се Републике Србије тиче, захваљујући реалном сагледавању ситуације и правовременом, визионарском и одважном деловању њеног руководства, пре свих председника Александра Вучића, протекла година се, упркос свим изазовима и потешкоћама, окончава успешно: километрима нових путева и аутопутева, хиљадама изграђених квадрата у грађевинском сектору, новим болницама, обдаништима, школама, редовним и повећаним платама и пензијама, привредом која бележи реалан и од релевантних међународних организација признат раст, ревитализованим и осавремењеним здравственим системом, јачањем одбрамбене моћи земље и побољшањем социјалног статуса и материјалног положаја свих припадника снага безбедности, стабилним фискалним и монетарним системом, промптним и адекватним одговором на новонасталу светску енергентску кризу, повећањем угледа, положаја и статуса наше државе у међународним оквирима, при чему је иницијатива Отворени Балкан само тек један од многобројних доказа за то – дакле, општим напретком на многим пољима, без обзира на изузетно сложене и отежавајуће објективне околности у којима је то остварено.
Потребно је бити изузетно некоректан, нечастан, политички острашћен и личном, патолошком мржњом обузет, па негирати све ове чињенице. Нажалост, они који себе називају политичком опозицијом то чине свакодневно, придодајући свему томе и гомилу лажи, уцена, претњи и најприземнијих увреда, пре свих уперених према председнику Александру Вучићу и члановима његове породице, али и свима онима који не мисле као они, који желе реално да гледају на ствари и виде како и колико Србија заиста напредује из дана у дан и којима је опште добро изнад личног интереса.
Потребно је бити Драган Ђилас, па од покрадених (народних) стотина милона евра, скривених на многобројним рачунима широм света, не видети како се и колико Србија оправила у односу на време када је он био у прилици да је, својим хохштаплерским и преварантским, „инжињерским мозгом“ смишљеним транге-франге комбинацијама, уништава и уназађује. Или, бити неко од његових плаћеника, упосленика и професионалних мрзитеља Србије и Александра Вучића, па бандоглаво негирати очигледно – васкрслу и усправљену Србију, која је суверена у одлучивању и спремна и способна да заштити своје виталне државне и националне интересе. Бити, рецимо и то, припадник самозване „елите“ или кобајаги еколог, па своју земљу блатити и причати лажи о њој и стању и приликама у њој, зарад иностраних апанажа или обећаних привилегија. Бити нечастан, непоштен и толико необјективан – па свакодневно измишљати лажи и афере и фабриковати дезинформације, као што то чине такозвани „независни, слободни и објективни медији“. Пожељно је никада ништа не (у)радити, немати никакав план и програм, никакав паметан и реалан предлог, никакву конструктивну и аргументовану критику, никада не поднети некакву, ма и најмању, жртву, никада ништа не учинити зарад општег интереса и општег бољитка, а уз све то треба заиста презирати и не волети своју земљу и њене грађане – па бити такав.
Сигуран сам да грађани Србије све то знају и да могу врло јасно да разлуче истину од лажи, пропаганду од чињеница, неспособност, безидејност и бахатост од искрене бриге, труда и напора, посвећеност и љубав према домовини од лажног и лукративног патриотизма, истински и мерљив напредак од празних флоскула и бајковитих обећања инспирисаних жељом за влашћу и личним богаћењем – као што сам сигуран и да ће неспорне постигнуте резултате имати у виду када буду давали свој суд, свој глас, на изборима који нас на пролеће идуће године очекују. Уверен сам да ће политичка зрелост грађана Србије омогућити даљни свеобухватни напредак наше државе, као што сам уверен и да ће државничко умеће и мудрост нашег председника обезбедити мир, стабилност и просперитет Србији. Суверена и слободна, васкрсла и напредна Србија ће, немам никакву дилему око тога, наставити да буде пример успешног убрзаног привредног и сваког другог раста и развоја – јер знам да је онима који је воде, на челу са председником Александром Вучићем, она, Србија, најважнија и увек на првом месту.
Сретна Нова година! Живела Србија – наводи у ауторском тексту члан председништва СНС Зоран Ђорђевић.