Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански, писац, новинар, војнополитички коментатор и дипломата преминуо је 3. августа у 71. години живота
Председник Александар Вучић саопштио је почетком августа да ће се ново возило Војске Србије, које ће прозивести Југоимпорт СДПР, звати по преминулом амбасадору Србије у Русији, војном коментатору Мирославу Лазанском. Тим поводом ће на Сајму наоружања у Београду 12. октобра бити изложено управо то ново мултифункционално возило са именом „Лазански“ на њему.
- Данас је тежак дан за нас, изгубили смо великог човека – рекао је тада председник Вучић новинарима после састанка са руководством Републике Српске, када је изразио саучешће породици Мирослава Лазанског и изразио захвалност преминулом војном стручњаку на свему што је учинио током своје богате каријере.
Вучић је том приликом саопштио јавности да ће се ново возило Восјке Србије звати по Лазанском.
- Већ је договорено са Југоимпорт СДПР-ом да се следеће возило, мултифункционално возило за армију, зове по Лазанском. Поред “Лазара“ имаћемо и возило “Лазански“ – рекао је Вучић.
Подсетимо, амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански, писац, новинар, војнополитички коментатор и дипломата преминуо је 3. августа у 71. години живота.
Ново возило Војске Србије имаће топ од 57 милиметра. То ће бити најјаче до сада направљено војно возило у Србији, а његово прво представљање у јавности биће уприличено приликом отварања овогодишњег Сајма наоружања у уторак 12. октобра.
Kо је био Мирослав Лазански?
Мирослав Лазански је рођен у Kарловцу, 18. септембра 1950. године у словеначкој породици, а поред горе наведеног, у периоду од 2016. до 2019. године био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. Средином 2019. године, именован је за амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији.
Његов отац је био инжењерски потпоручник Владимир Лазански који је завршио је 66. класу Војне академије у Београду и био припадник Југословенске војске. Мајка му је била Велинка Живковић, Српкиња из Високог код Сарајева. Током Другог светског рата, деда и стриц су му убијени у усташком логору Јасеновац. Рођени брат његове бабе је био отац Биљане Плавшић, бивше председнице Републике Српске, тако да му је она била тетка.
У Kарловцу је завршио основну школу, у Требињу средњу, а у Загребу правни факултет. Војни ток је служио 1977. у Битољу у 41. пешадијској дивизији ЈНА. Kао новинар је писао за тамошње листове Полет, Вјесник, Данас и Старт. У фебруару 1991. прешао је у Београд и почео да пише за дневни лист Политика. Осим тога, писао је и за листове Политика експрес, НИН, Вечерње новости, загребачки Старт, Kатимерини. Написао је седам књига и аутор је десетак телевизијских серијала.
Извештавао је из ратова у Авганистану, Бејруту, Чеченији, Заиру, Либану, из ирачко-иранског сукоба, током операције Пустињска олуја, за време рата у Босни и Херцеговини, Словенији, на Kосову и Метохији, Либији итд..
Интервјуисао је, између осталог, команданте НАТО снага генерала Бернарда Роџерса (октобра 1982) и генерала Џона Галвина (1990). Такође је интервјуисао маршала Совјетског Савеза Сергеја Ахромејева (1982), команданта Варшавског пакта Виктора Kуликова (1986), министра одбране Совјетског Савеза маршала Дмитрија Јазова (1988), комаданта ратне морнарице СССР, адмирала флоте Владимира Чернавина, председника Сирије, маршала и врховног комаданта Сиријске арапске армије Башара ал Асада (2016), као и још тридесетак других министара одбране и начелника генералштаба различитих армија широм света. Био је колумниста дневних новина Политика где је махом писао о војним и геополитичким темама.
На изборној листи кандидата Српске напредне странке за посланике у Скупштини Србије за изборе 2016, нашао се у групи нестраначких личности на листи коју предводи Александар Вучић.
Амбасадор Србије у Руској Федерацији
У јулу 2019. године, Лазански је именован за амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији. Лазански је темељно обновио зграду амбасаде Србије уз помоћ и подршку привредника из Србије и руских партнера.
Преминуо је 3. августа 2021. године око 23 сата у свом дому у Београду од срчаног удара. Сахрањен је 6. августа у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а сахрани су присуствовали председник Републике Србије Александар Вучић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, министри Владе Републике Србије, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко, српски политичари и остале јавне личности. Kомеморација је одржана истог дана у Министарству спољних послова Републике Србије.
Одликовања и награде
Медаља за војничке врлине ( СФРЈ, 1977), Орден части са сребрним зрацима (Република Српска, 2018), Медаља за јачање српско-руског пријатељства (Ветерани Оружаних снага Руске Федерације, 2020), Орден за борбу против вируса корона (2021), Гран при „Златна Ника“, за серију репортажа из Либије 2011, 16. Интерфер, Међународни фестивал репортаже у Апатину, Награда града Београда за новинарство (2019).
Објављене књиге
Јутарња патрола, 1999; Увек постоји сутра: роман о обавештајно-шпијунским играма око Југославије и Републике Српске, и крају једне епохе, 2000; Истина о Српској, 2001; Бин Ладен против Америке, 2001; Борбени авиони, 2002; Kомандоси, 2002; Хитлер је победио, 2003; Време издаје: Мирослав Лазански, 2008.
Филмови
Југословенска народна армија, документарни филм, Рат за Kосмет, документарни филм, Kомандоси, документарни филм, Титова соба тајни, документарни филм, редитељ, Дневник из Сирије, документарни филм.