Атентати на српске владаре у нашој историји су многобројни и вуку корене још од првих српских владарских династија. Многи од њих само су неуспели покушаји свргавања са власти, а немали број атентата изменио је читав ток српске историје уз смену престола и читаве династије.
Од родоначелника Карађорђевића, преко владара династије Обреновић, прилично су познати детаљи многих убистава попут Карађорђевог, затим Михаила Обреновића, Александра Обреновића… Ипак, издвајају се два српска владара са врло интригантним и помало бизарним околностима атентата, односно њихових покушаја.
Несумњиво, српски владар који је преживео највећи број покушаја атентата у историји Србије био је краљ Милан Обреновић.
Најбизарнији покушај убиства преживео је 6. октобра 1871. године у Смедереву када се умало није удавио у фекалијама пољског нужника који се распао под његовом тежином. Из јаме пуне фекалија спасен је пуком срећом јер је отишао наоружан у нужник, те је пуцао из поквашеног пиштоља и тако дозвао помоћ.
Овај атентат је назван “Смедеревски намештај” и био је тек други покушај убиства краља Милана…
Овај бизарни покушај убиства догодио се после “Теразијске бомбе”, а пре “Илинкиног атентата” у Саборној цркви, и последњег “Ивањданског” 1899. у Кнез Михаиловој када је краљ Милан већ абдицирао са престола у корист сина Александра, задњег владара династије Обреновић који није био очеве среће да преживи “Мајски преврат” 1903.
Други српски владар који, пак, није успео да преживи планирано убиство долази из династије Карађорђевић, а једна чињеница везана за његово убиство готово је свима непозната и крајње необјашњива и невероватна:
Наиме, реч је о Александру Карађорђевићу, сину краља Петра И, који је страдао у Марсеју.
Пошто су три члана његове породице умрла баш у уторак, краљ Александар изричито је одбијао све политичке послове на тај дан и у јавност никад није излазио уторком. Но, баш у уторак…
9. октобра 1934. отпутовао је у Француску како би у Марсеју учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке и тог дана, тог уторка, био убијен од стране хрватских усташа и македонске организације ВМРО, а под заштитом Италије, Немачке и Мађарске.
Док се возио у аутомобилу са француским министром спољних послова Луисом Бартуом, атентатор Владо Черноземски искочио је из масе и упуцао краља, министра и возача на кобни уторак 1936. Ово је уједно и први атентат снимљен на филму из невероватне близине, на само неколико центиметара од мртвог краља.
