Док чекамо топлије време и кратке рукаве, присетићемо се неких прошлих, таквих времена и људи који су знали да их искористе на најбољи начин и уживају у њима. Један од њих је наш величанствени Јован Дучић. Човек који је знао да искористи сваку секунду живота, што ова фотографија са Женевског језера можда и најбоље показује, ипак и то уложено време у себе надокнађивао је истом количином уложеног и за своју Србију. Са њом је био везан пупчаном врпцом од почетка до краја живота.
Стиче се утисак да и ту половину времена што је улагао у себе, да је улагао опет због ње. Био је амбасадор којим се свако поносио и човек којег би опет сваку пожелео. Стихови које нам је оставио васпитаваће генерације док нас буде и неће нам дати да заборавимо ко смо док знамо да читамо…
