Четници су били најдисциплинованији војници српске војске који се по данашњим мерилима могу сврстати у неку врсту командоса.
Српске четничке формације су биле најелитније јединице не само на нашим просторима, него се слободно може рећи и у тадашњој Европи.
Њихово главно деловање је било дејство у позадини непријатеља. Њихов задатак је био да се притаје, да пропусте непријатељске јединице, а онда да крену са дезорганизацијом позадине, да организују атентате на команданте, да уништавају страже или етапне станице.
Четници су морали да буду издржљиви и храбри.
Полагали су четничку заклетву на верност Отаџбини, српству и јединици.
У случају да се заклетва прекрши били би сурово кажњавани, неретко и смрћу.
У четничким јединицима био је велики број младих људи, ђака и студената. То су били млади идеалисти спремни да се боре за српску националну идеју, али и људи који су поред патриотизма имали и одређену врсту авантуристичког духа.
Четнички одреди били су тамо где је било најтеже. Због специфичности њихових акција (напади из позадине, ризичне акције) смртност у јединицама је била веома велика.
Губици по акцијама износили су и до 62 одсто људства. Зато су одреди често расформирани, попуњавани новим припадницима и формирани нови.
На фотографији чета војводе Косте Миловановића Пећанца, у манастиру светог Пантелејмона у близини Врања, фотографисано 1908. године.