На Солунском фронту српској је војсци главна занимација била прашење бугарских, немачких и аустријских задњица, али пре него што су нас наши савезници тамо пребацили са Kрфа, морали смо да одрадимо једну групну фотографију. Није била за Инстаграм, али је свеједно остала у архиви.
Тежак је био за српску војску и српски народ тај крај 1915. и почетак 1916. године, када смо се након годину и по дана одолевања свим насртајима Аустроугарске и успешном одбраном територијалног интегритета, напокон сломили, због тога што су Немци одлучили да узму ствар у своје руке.
Српска се војска повукла преко Албаније и стигла до Скадра где су је, после нећкања и одуговлачења, прихватиле морнарице Француске и Уједињеног Kраљевства и пребациле на острво Kрф, ради опоравка. Након тога, Српска војска, оно што је од ње остало, пребачена је на Солунски фронт.
Он је формиран 1916. године, након пропасти Србије; наиме, савезничке трупе су пре тога почеле да се концентришу на том простору да би се пребациле на нашу територију и да би нам помогле у предстојећој најезди Немаца и Аустроугара, али смо ми пали пре него што су они успели да нам се прикључе (то је била и делом кривица наших савезника, јер су прекасно са том операцијом почели).
Углавном, на Солунском фронту српској је војсци главна занимација била прашење бугарских, немачких и аустријских задњица, посебно у последњој фази рата када смо пробили ту баријеру и стуштили се ка отаџбини брже од француске коњице.
Но, пре него што су нас наши савезници пребацили са Kрфа у Солун, морали смо да одрадимо једну групну фотографију. Није била за Инстаграм (није постојао, а није било ни селфија), али је свеједно остала у архиви, да исплива када буде било згодно да се тог периода наше историје присетимо. Сада је згодан тренутак.
